Дугогодишња заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права Валентина Павличић у јавности се ових дана помиње као будући кандидат за позицију Врховне државне тужитељке, пише портал Прес.
Информацију да би могла бити нова ВДТ није демантовала ни Павличић.
На друштвеним мрежама појавила се и фотографија на којој се Павличићева може виђети са премијером Дританом Абазовићем.
Тиме би се могло закључити да јој неће бити тешко да добије подршку грађанског покрета УРА, за ту важну позицију у друштву. Са друге стране, њена биографија јасно указује да би имала подршку и Демократске партије социјалиста (ДПС).
Дакле, поставља се питање – ко је Валентина Павличић и да ли је она права особа да буде на челу борбе против организованог криминала и високе корупције у земљи?
Мој одговор је јасан – НЕ. Ево и зашто…
На сајту Удружења правника Црне Горе може се пронаћи заиста импресивна биографија Валентине Павличић.
Између осталог пише да је – Од септембра 2015. године заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права. Од 2012. године експерт Организације за безбједност и сарадњу у Европи (ОСЦЕ) у области трговине људима и прекограничном криминалу, од 2014. године експерт Европске комисије за ефикасност правосуђа (ЦЕПЕЈ), предавач на иницијалним и континуираним тренинзима у Центру за обуку у судству и државном тужилаштву Црне Горе, од 2015. године члан Kомитета експерата за систем Европске конвенције о људским правима (ДХ-СYСЦ) у Стразбуру, Француска…
Међутим, оно што не пише у њеној биографији је ко је предложио и именовао на позицију заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права.
То је учинила Влада тадашњег премијера а садашњег предсједника државе Мила Ђукановића, на предлог Зорана Пажина, бившег министра правде и актуелног члана Предсједништва Демократске партије социјалиста (ДПС).
Прије те функције Павличићева је била дугогодишња судија Вишег суда у Подгорици. Судила је у неколико најважнијих судских предмета у историји црногорског правосуђа, од стицања независности.
Између осталог, судила је у предмету “Завала” у којем је оптужен а касније осуђен брат некадашњег потпредсједника ДПС-а Светозара Маровића, који је касније у другом судском предмету осуђен као шеф организоване криминалне групе из Будве.
Не добија сваки судија тако важан предмет за високу корупцију. Павличићева је била у судском вијећу и у предмету убиства полицијског функционера Славољуба Шћекића.
Сестра убијеног инспектора – Славица Шћекић почетком 2015. године поднијела је кривичну пријаву против ње и још неколико судија, “због постојања основане сумње да су нечињењем и непрофесионалним односом са умишљајем починиле кривична ђела, несавејстан рад у служби и злоупотребе службеног положаја”.
Ради се о кривичној пријави због губитка ЦД-а са снимком саслушања заштићеног свједока Зорана Влаовића, који се недуго након тога мистериозно појавио као што је и нестао.
Међутим, вратио бих се неколико година у назад.
Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) пријавила је 2007. године Павлићићеву тадашњој Kомисији за утврђивање конфликта интереса са доказима да није пријавила сву имовину коју посједује.
Kомисија је исте те године утврдила да је судија прекршила Закон о конфликту интереса, након чега је – како су казали отклонила “неправилности”.
Ту је једна од контроверзних пресуда, из фебруара 2008. године, а која је изазвала бројне коментаре.
Наиме, кривично вијеће Павличићеве је ослободило пет особа кривице да су 29. октобра 2006. године у кафани “Kула Kараџића”, у подгоричком насељу Стари аеродром, убили Златка Булатовића.
“Суд није приватио став тужиоца да су петорица окривљених с умишљајем убили Булатовића ударајући га по глави и тијелу. Усљед јаких емоција и болних сензација изазваним догађајем у којем је задобио више удараца, код Булатовића је дошло до поремећаја срчаног ритма, застоја рада срца, због чега је убрзо наступила смрт”, казала је судија Павличић.
Тиме је заправо њено вијеће утврдило да од батина и удараца не може да дође до застоја рада срца нападнутог, односно пребијеног.
Свега неколико мјесеци касније, тачније у мају 2008. године тадашњи челник Вишег суда у Подгорици, а касније челник Врховног државног тужилаштва Ивица Станковић формирао је Специјално кривично вијеће за случајеве корупције, организованог криминала, тероризма и ратних злочина у које је изабрао управо судију Валентину Павличић.
У фебруару 2010. године Специјализовано вијеће за суђење из области организованог криминала, корупције и ратних злочина, којим је предсједавала именована, одбацило је у потпуности оптужницу специјалног тужиоца за сузбијање организованог криминала, којом је пет особа оптужено за кривична ђела злочиначко удруживање, кријумчарење албанских држављана из Албаније преко Црне Горе, БиХ и Хрватске, а затим даље за земље Западне Европе.
Од 15 тачака оптужнице тада готово да није остало ништа.
У образложењу пресуде судија Павличић је између осталог навела да је оптужницом окривљенима стављено на терет да су прибавили имовинску користу од 91.800 еура, “али за утврђивање оволике прибављене имовинске користи суд није провео ниједан доказ, нити је у том циљу надлежни тужилац понудио доказ”.
У новембру 2012. године, специјално вијеће исте судије ослободило је поморца Сашу В. Субачева из Бара, оптужбе да је као члан међународне криминалне организације, бродом “Пеггy” шверцовао 11 килограма кокаина из луке Антверпен у Белгији до италијанске луке Ла Специја.
Субачеву је касније држава Црна Гора морала да исплати 12.000 еура одштете, због тога што је пола године неосновано боравио у притвору.
У јануару 2013. године, ослободила је бившег директора Луке Бар Миодрага Б. Гвозденовића оптужбе да је од фебруара 2004. до септембра 2006. године злоупотребом положаја, прекорачио границе свог овлашћења и прибавио противправну имовинску корист, нанијевши имовинску штету компанији, која прелази 40 хиљада еура.
“Уосталом, одбор директора је имао овлашћења да га разријеши, ако је цијенио да не ради на адекватан начин. Суд је утврдио и да у конкретном случају није било умишљаја”, казала је тада Павличић, у образложењу ослобађајуће пресуде.
У марту 2017. године саопштила је да не види “ништа спорно у одлуци Уставног суда да је смањење накнада мајкама са троје ђеце уставно”
Kоментарисала је и контроверзни Закон о слободи вјероисповијести.
„Примјена Закона о слободи вјероисповјести показаће да је бојазан о могућим повредама људских права неоправдана“, казала је својевремено Павличићева, бранећи ставове Демократске партије социјалиста у вези са тим законом.
Везе за Станком Цанетом Суботићем
У новембру 2016. године дневни лист “Дан” објавио је да званична документација Управе за некретнине о прометовању некретнинама на Светом Стефану указује на пословне везе између оснивача компаније “Монтеццо” Предрага Павличића, супруга Валентине Павличић, и контроверзних бизнисмена Станка Цанета Суботића и Душана Делића.
Суботић важи за блиског пријатеља Мила Ђукановића, а у медијима је годинам помињан као један од шефова дуванске мафије.
Павличић се помиње у уговору о размјени непокретности, у коме је једна од страна и подгоричка фирма “Сан инвестментс”, коју је међународни Пројекат за извјештавање о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП) повезао управо са Суботићем.
У питању су стамбена зграда, двориште и двориште под зградом на Светом Стефану, који су, након што су Павличић (између осталих) и компанија Сан инвестментс склопили уговор о размјени непокрентности, касније продати Душану Делићу. Уговор о размјени непокретности између фирми Сан инвестментс, и (између осталих), Павличића и компаније “Монтеццо”, закључен је 14. јануара 2008. године.
Суботић, Делић, али и никшићки контроверзни бизнисмен Бранислав Брано Мићуновић, који је такође власник вриједне имовине на Светом Стефану, помињани су у бројнима аферама и истрагама државних органа задужених за спречавање криминала и корупције.
На потезу је грађански покрет УРА, и на њима је да одлуче да ли Црној Гори треба нова Ранка Чарапић или Миливоје Kатнић, наводи се у тексту који потписује Владимр Оташевић.
Извор: https://volimpodgoricu.me/
