Rat u Ukrajini predstavlja važnu vododelnicu u istoriji Evrope. Iako na svetu postoje samo dva ekonomska titana, to su SAD i Kina, veoma je važno kako će izgledati osnovne institucije na kojima se bazira globalni međunarodni poredak, nad kojim je od kraja Hladnog rata vodeću ulogu preuzeo kolektivni Zapad. Scenario u kojem Rusija uspeva da silom uspostavi svoju sferu uticaja u Istočnoj Evropi, dakle van opštih zadatih okvira sistema u kojem dominiraju instrumenti političke privlačnosti i pritiska, ekonomske saradnje i ucene, označio bi kraj aktuelnog globalnog poretka, pritom bez uspostave novog. Razume se da je Zapad itekako odgovoran za tekuće stanje budući da je sam izlazio iz sopstvenih okvira, to jest koristio se vojnim intervencijama u više slučajeva. Kršenje sopstvenih pravila igre podriva poverenje u institucije poretka, a njegovi garanti izgledaju kao licemeri u očima nezapadnog sveta.
Piše: Aleksandar Đokić
U tom pogledu, rat u Ukrajini nije rat između dobra i zla, već između izazivača (Rusije) i garanta poretka (SAD). Ukoliko Rusija odstupi, režim u Moskvi gubi vlast u kratkoročnoj perspektivi i Rusija će proći kroz turbulentni period demokratizacije, ponovnog uključivanja u globalnu ekonomiju i institucije, sa konkretnom mogućnošću barem delimične dezintegracije same države (potencijalni gubitak severnog Kavkaza, puna federalizacija države). Ukoliko SAD odstupe, to će poslati jasan signal ostalim državama Zapada da više nema ko da ih štiti, vratiće se pogled na svet „svako za sebe“. To će označiti dezintegraciju Evropske unije, jer će Zapadna Evropa ponovo biti podeljena među nacionalnim državama koje stupaju u konflikte raznih nivoa jedne sa drugima, što će drastično umanjiti značaj evropskog kontinenta na globalnom nivou, to će biti start dominacije Azije. NATO pod tim uslovima takođe neće moći da funkcioniše, SAD će se zatvoriti u sebe, verovatno takođe proći put koji će voditi ka mirnoj dezintegraciji te države na nekoliko blokova. Naravno, Balkan bez prisustva EU i NATO mora da prođe kroz period rata jer međunarodno priznate granice u tom slučaju gube značaj, poretka nema.
U slučaju statusa kvo, neke varijacije „belog mira“ u kome će Rusija ostvariti minimalnu pobedu koja joj je potrebna da može da izađe iz rata, a Ukrajina pretrpeti minimalni poraz, poredak će još neko vreme nastaviti da postoji. Očigledno da Kina nikuda ne odlazi i konkurencija sa SAD se nastavlja. Taj trend neminovno donosi izmenu strukture poretka, a naposletku moguće i institucionalizaciju novog, bez velikih ratova koji dovode u opasnost čitavu planetu. Međutim, čak i u slučaju ovog najmanje lošeg ishoda rata u Ukrajini većina ekonomskih sankcija protiv Rusije će ostati na snazi. Aktuelni sukob uspeo je da ogoli vezu kapitala i politike, te da na praktičnom primeru pokaže kako kapital ne kontroliše sferu politike iz senke, niti je politika u mogućnosti da stavi kapital pod svoju kontrolu. Reč je prevashodno o interesima politike i kapitala, koji se ponekad poklapaju, a ponekad ne. Masovni egzodus zapadnog kapitala iz Rusije, ali i produžetak rada nekih kompanija, jasno pokazuje da kapital ne može u potpunosti da ide protiv politike, ali i da nikako nije bespomoćan pred njom.
Radi se u prvom redu o kost-benefit analizi – koliko koja kompanija gubi povlačenjem sa ruskog tržišta u komparaciji sa tim koliko gubi nastavljajući da radi u Rusiji. Tim eksperata iz prestižnog privatnog američkog Jejl univerziteta redovno ažurira bazu podataka velikih kompanija (iz celog sveta, ne samo zapadnih) koje su ostale ili napustile Rusiju. Oni su razradili skalu od 1 do 5, po kojoj je 1 nastavak poslovanja u Rusiji kao da se ništa nije desilo, 2 predstavlja najavu povlačenja sa tržišta u budućnosti i obustavu svih novih investicija, 3 znači da je kompanija započela proces sužavanja obima poslovanja u Rusiji, ali ga nije do kraja prekinula, 4 da je kompanija zamrzla svoje poslovanje u Rusiji, ali da ostavlja mogućnost povratka na tržište nakon krize i 5 znači da je kompanija zatvorila vrata za bilo kakvo poslovanje u ovoj verziji Rusije. Ocenu 5 ima 290 međunarodnih kompanija. Ocenu 4 ima 361 kompanija. Ocenu 3 je dobila 101 kompanija.
Ocenu 2 je dobilo 138 kompanija. Naposletku, ocenu 1 nosi 195 kompanija. Dakle, sumarno se radi o 1085 svetskih kompanija od kojih 195 kompanija nije izmenilo svoje poslovanje u Rusiji od početka rata u Ukrajini, ili izraženo u procentima 18%. Sa druge strane, kada se saberu kompanije sa ocenom 4 i 5, što znači da su trajno ili privremeno u potpunosti obustavile poslovanje u Rusiji, njihov broj iznosi 651, ili 60% od velikih svetskih kompanija koje su poslovale u Rusiji do rata u Ukrajini. Ostatak svetskih kompanija, to jest 22%, smanjuje svoje poslovanje u Rusiji, ali ga još uvek ne zaustavlja.
Kapital se ponaša različito u skladu sa time u kojoj se grani privrede nalazi data kompanija, da li zavisi od zapadnog javnog mnjenja koje je izrazito nastrojeno protiv Rusije, da li zavisi od uvoznih delova sa Zapada do kojih se sada ne može doći, da li zavisi od međunarodne logistike koja čini transport dobara do i iz Rusije ili nemogućim ili znatno skupljim. Razlika u državama nije toliko drastična koliko bi se moglo pomisliti na prvi mah. Primera radi, većina nemačkih firmi se povlači, ali ne sve, dok većina austrijskih firmi trenutno ostaje, ali ne sve. Kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom tehnologije, složenih mašina (sve do automobila) ili prodajom odeće uglavnom odlaze, dok kompanije koje se bave proizvodnjom ili prodajom prehrambenih proizvoda uglavnom ostaju. Na primer, nemačka kompanija za prodaju slatkiša Storck nastavlja da posluje u Rusiji kao da se ništa ne događa, isto je i sa lancem nemačkim supermarketa Metro, dok su proizvođač automobila BMW ili lanac za trgovinu jeftinom obućom Deichmann obustavili poslovanje u Rusiji. Vidimo da ne postoji neka tajna direktiva da sav nemački kapital mora da napusti Rusiju, a takođe vidimo da i nemački kapital ne može da kontroliše ili diktira nemačku spoljnu politiku kada je čitavom globalnom poretku bačen izazov. Kineske kompanije u najvećem broju slučajeva nastavljaju da posluju u Rusiji, izuzev finansijskih poput Bank of China, Asian Infrastructure Investment Bank, ICBC i New Development Bank koje se očigledno pribojavaju da posluju sa ruskim bankama koje se nalaze pod strogim zapadnim sankcijama.
Iz uvida u strukturu egzodusa stranog kapitala iz Rusije, ne stiče se utisak da svetom politike iza scene upravlja neka kabala finansijskih moćnika. Upravo suprotno, možemo videti direktan sukob politike i kapitala u kome politika zapadnih država pokušava da nanese ozbiljan udarac ruskoj ekonomiji kako bi Rusija izašla iz rata sa Ukrajinom, dok kapital pokušava da nastavi da juri profit bez obzira na sve spoljne faktore. Politika uvodeći sankcije onemogućava velikom delu kapitala da i dalje izvlači profit od poslovanja u Rusiji, pa zato većinski deo velikih svetskih kompanija napušta rusko tržište. U onim sektorima koji nisu u ozbiljnoj meri pogođeni sankcijama kapital nastavlja da posluje u Rusiji bez pardona.
