Пише: Миливоје Михајловић
„Срби не могу да направе пут који ми нећемо пронаћи“ – ово објашњење ситуације на северу Косова које је један од командира косовске полиције дао новинарки британског Телеграфа може да буде илустрација вицева о „интелигенцији полицајаца“, као и „професионалности“ новинара. Јер, руку на срце, пут не може да се сакрије ни на неупоредиво већим територијама, а камоли на северу Косова које се протеже на само 1,007 квадратних километара. На овако малом простору косовског севера професионалној полицији не би било тешко да открије ни, рецимо, убиство Оливера Ивановића.
Али, новинарка Телеграфа је, у панцирном прслуку, тражила на северу Косова „доказе“ да се „спрема“ рат. Нашла их је у изјавама косовских полицајаца и политичара.
Читав текст је уџбенички пример коришћења Пи-ар обрасца. Микс „руског утицаја“, тврдње да је Александар Вучић „мали Путин“ који спрема напад на Косово (оправдање за ово се налази у догађајима у Бањској), наоружавања Србије, обука добровољаца…
Навођење да Србија прави војне базе које су „у облику потковице“ окружиле Косово, има за циљ асоцијацију на „потковицу“ из 1999. године коју су такође измислиле пропагандне машине на Западу како би оправдале бомбардовање.
Додуше, пре четврт века, Телеграф и многи други медији – знали су да са много више маште реализују Пи-ар задатке у вези са Косовом.
Писање о томе да се спрема „рат на Северу Косова“ полако заузима све више простора у западним медијима. То је, пре свега, последица рада неколико лобистичких група које је актуелна косовска власт ангажовала у Вашингтону, Њујорку, Лондону, Берлину…
Тако, рецимо, Блумберг објављује текст под насловом „Путинов нови фронт у украјинском рату је на Балкану“, у којем се „анализира“ да је хипоцентар тог рата на северу Косова.
„На Косову расте страх од рата“, упозорава „Келнер штат анцајгер“ и преноси упозорење косовског министра полиције, Џељаља Свечље који тврди да „четири стотине ‘екстремиста’ у близини границе пролази војну обуку, спремни да изврше агресију на Косово чим нареди српски председник Александар Вучић“.
„Србија већ дуже звецка оружјем“, оцењује овај дневник из Келна и тврди да слање трупа до границе треба да пошаље „јасну поруку“ политичарима у Приштини. Али, наводи да је главни профитер у целој овој причи – Владимир Путин.
На ескалацију сукоба упозоравају и аустријски медији. Бечки Стандард сматра да стање компликују позиви да Срби бојкотују референдум за избор градоначелника на северу.
Проблем је и попис на Косову јер је Српска листа позвала на бојкот. „Ако се не пробудимо биће нових ратова“, тврди Стандард, наводећи да је двојац Вучић – Додик заправо „највећа опасност у региону“.
Шта је циљ ове медијске кампање?
Медијска милитаризација севера Косова је пре свега алиби косовској влади за слање додатних снага полиције северно од реке Ибар и за додатне акције специјалне полиције. Илузија је да полицијска репресија косовске владе за „очување суверенитета“ на Северу може да интегрише грађане у косовски систем и то је једини реални извор ризика од могућих инцидената.
То ће изазвати и повећање броја војника КФОР-а у том региону. Последице ће бити – додатно застрашивање већ застрашених Срба, како на северу, тако и у енклавама.
Краткорочни циљ „указивања на ратну опасност“ на северном Косову је да пријем Косова у Савет Европе неко не доведе у питање. Дакле „опасност од рата“ скрива неиспуњење обавеза и чињеницу да је Заједница српских општина и даље само „монета“ или боље рећи „меница без покрића“ у погађањима у троуглу Брисел-Приштина-Београд.
Том „празном меницом“ влада у Приштини је „купила“ и учешће Срба са Севера на косовским изборима, интеграцију српске полиције, правосуђа, укидање цивилне заштите, компетенције у области енергетике и телекомуникација, Газиводе, таблице, укидање динара…
Косовски премијер овом медијском кампањом шаље поруку Западу да му је потребна заштита. На тај начин учвршћује сопствене позиције у Европи.
Своје бираче уверава да је истински борац за албанске националне интересе (онако како их он види). Он политичке противнике држи под седативима већ много пута опробаном мантром – „ако ме рушите док Србија спрема рат, онда сте највећи издајници“.
Са друге стране, Београд тумара по ћорсокацима спиновања за интерну употребу.
Власт је окренута сопственим бирачима и циљ јој је да држи пажњу темом о угрожености косовских Срба – до изнемоглости, докле год таблоиди и таблоидне режимске телевизије не „огаде Косово“, а косовске Србе не сведу на понижавајуће „они који су продали Косово, они који су опљачкали, они који не плаћају струју деценијама, они који граде милијардерске виле на језеру, они који вуку мегафон и псују сваког ко је против власти…“.
Руку на срце, београдски таблоиду пуну деценију измишљају „олују“ на северу Косова само да би пружили прилику Вучићу да каже да „неће дозволити прогон Срба“. Тако је прикривана „неприметна“ предаја Косова.
Јер, косовска реалност квари бајке о „Луј Витону“, летећим аутомобилима, метроима, економском тигру, благостању….и стотине јефтиних медијских трикова, којима се и Срби на Косову и сви грађани Србије држе под анестезијом да операција предаје Косова у замену за остајање на власти – прође безболно.
Извор: КоССев
