Шта је то увредљив књижевни садржај“, запитао се недавно велики амерички романописац Стивен Кинг. Ово велико питање већ месецима раздире Сједињене Државе. У земљи слободе изражавања, годину је обележио невиђени талас цензуре књижевних дела.
Издаваштво је постало један од неуротичних центара идеолошког рата између најрадикалнијих крила републиканског и демократског табора. Свака страна тврди да се она бори против индоктринације и перверзног третирања деце изложене шокантним причама и сликама, насилним или порнографским коментарима.
Протеклих месеци, више од 2.500 наслова је забрањено и уклоњено из школа, универзитета и јавних библиотека широм десетак држава, утврдило је Америчко удружење библиотека (АЛА).
Списак неподобних књига
У децембру протекле године, библиотекари државе Флорида са чуђењем су открили списак дела која ц́е бити уклоњена са полица. У овом конзервативном упоришту, где је усвојен закон који забрањује дискусију о роду и сексуалној оријентацији у државним школама, није више добродошла књига Џендерквир (Gender Queer), у којој ауторка Маиа Кобабе описује свој пут идентификације као не-бинарне особе. Исто као романи Саре Џ. Мас (Sarah J. Maas: A Court of Mist and Fury) који говори о геј и бисексуалним ликовима, или мемоара тинејџера „Сви дечаци нису плави“ новинара и активисте Џорџа М. Џонсона.
Неколико месеци раније, око 2.000 километара даље, у срцу Тексаса, под удар политике цензуре дошла је стрип адаптација Дневника Ане Франк, чије су слике сматране превише шокантним. Иста казна стигла је графички роман о холокаусту Маус Арта Шпигелмана. На северу земље, у Мисурију, “мејнстрим“ стрипови попут Бетмена, Белог витеза, Шона Марфија такође су забрањени из истих разлога.
„Неки родитељи ученика, уз помоц́ локалних изабраних званичника, опасно успевају да наметну своју визију друштва за неколико стотина хиљада младих Американаца“, брине Леса Кананиопуа Пелајо-Лозада (Lessa Kananiopua Pelayo-Lozada), председница АЛА.
Професија – „осетљиви читалац“
На другој страни политичког спектра, нова америчка левица, вешта у поништавању културе и вокизма, избацила је неколико романа из школских програма, у име антирасизма и борбе против патријархата. Међу њима су књиге „Убити птицу ругалицу“ Харпер Ли и „Прохујало са вихором“ Маргарет Мичел, обе оптужене за преношење предрасуда из „другог времена“. Време када се књижевност могла похвалити да не мора да полаже рачуне државним и верским властима или носиоцима “подобног“ једноумља, чини се данас веома далеким.
Ова културна битка, која већ месецима бесни у јавној сфери, сада се протеже и на приватни сектор. Недавно је издавачки гигант Penguin Random House, који објављује радове конзервативног професора психологије Џордана Петерсона, био мета гнева неких својих младих запослених, који су јавно одбили да објаве најновију ауторову књигу.
Под притиском, Penguin Random House, као и друге велике издавачке куће широм Америке, ове године је ангажовао још више „осетљивих читалаца“ који “сецирају“ текстове пре објављивања. Ови чувари новог доба, који често припадају мањини по свом полу, пореклу, религији или физичком стању, плац́ени су да пронађу и укажу на делове романа који могу да вређају одређену публику. „Ово занимање стидљиво почиње да се извози у Француску“, каже један велики француски издавач.
После избацивања из библиотека и – забрана продаје
Коначно, највец́ем продавцу књига у САД, Барнс & Нобле, данас прети правни поступак од стране неколико америчких држава ако не повуче из продаје књиге са садржајем који се сматра „опсценим“. Ове државе, које су већ одраније присталице цензуре књига у јавним установама, ослањају се на део закона, који се последњи пут примењивао 1970-их година, а којим се регулише порнографски садржај.
Овај члан дозвољава сваком грађанину да покрене правни поступак како би се правосуђе изјаснило и „пресудило о опсцености књиге“. У Вирџинији, на пример, судија је недавно сматрао да се дело може окарактерисати као опсцено ако се позива на „пожудно интересовање за секс“, „превазилази уобичајене границе у опису или представљању док му недостаје озбиљна књижевна, уметничка, политичка или научна вредност“.
„Иако је природно желети да заштитимо најмлађе од одређених тема које се могу сматрати осетљивим, погрешно је веровати да их цензура штити. Напротив, њоме се ускрац́ује младима приступ изворима који би им могли помоц́и да се носе са тим“, сматра забринути портпарол Barnes & Noble.
Наташа Јокић
Извор: Балкан Магазин
