Dok Dmitrij Kuleba francuskom predsedniku poručuje da je ponizio sebe zbog izjave da Rusija iz rata ne sme ne izađe ponižena, ukrajinski ambasador u Berlinu ne prestaje da vređa nemačkog kancelara
Volodomir Zelenski izgleda vojuje „dva rata” istovremeno. Dok se na frontu s vojskom bori protiv jedne od najjačih armija na svetu, na drugoj strani sa svojim političkim timom pokušava da disciplinuje sve zapadne lidere koji teže da se na evropski kontinent što pre vrati mir.
Osokoljen naoružanjem, ali i instrukcijama iz Vašingtona i Londona, zvanični Kijev je kroz kvazimoralističkog „toplog zeca” propustio Olafa Šolca, ali i Emanuela Makrona, zbog navodnog narušavanja zapadnog jedinstva.
Izjavom kako je od vitalnog značaja da Rusija ne izađe ponižena iz rata francuski predsednik Emanuel Makron navukao je bes režima u Kijevu. Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba poručio mu je da je on ovom konstatacijom zapravo ponizio i svoju državu i sebe.
„Jer Rusija je ta koja samu sebe ponižava. Bolje da se svi fokusiramo na to kako da postavimo Rusiju na njeno mesto. Ovo će doneti mir i spasti živote”, napisao je Kuleba na „Tviteru”.
U razgovoru za list „Vest Frans” francuski predsednik je poručio da Rusiju ne treba ponižavati, kao i da je nakon okončanja ratnih dejstava neophodno izaći iz krize diplomatskim putem. Makron je uveren da bi Francuska trebalo da odigra ulogu posrednika. Naveo je da je s Vladimirom Putinom na temu situacije u Ukrajini proveo oko 100 sati u telefonskim razgovorima. Dodao je i da ne krije činjenicu da razgovara s ruskim predsednikom, kao i da je u kontaktu s njim na molbu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc poslednji put su telefonski razgovarali s Vladimirom Putinom 28. maja kad su od ruskog predsednika zatražili prekid vatre u Ukrajini. Na taj razgovor o mogućem mirovnom sporazumu u pojedinim prestonicama gleda se sa skepticizmom. Londonski „Tajms” za ovaj pokušaj posredovanja piše: „Postoji rizik da će Emanuel Makron i Olaf Šolc potkopati ideju zapadne solidarnosti sopstvenim inicijativama. Neminovno se nameće sumnja da oni ovaj sukob žele da okončaju u svoju korist, a ne za dobrobit Ukrajine.”
Francuska je podržala Ukrajinu vojno i finansijski, ali Makron do sada nije bio u Kijevu u znak simbolične političke podrške kao drugi lideri EU i Ukrajina to ne može da mu oprosti. Nema sumnje da su napori Francuske da održi dijalog s liderom Kremlja u suprotnosti sa stavovima SAD i Velike Britanije. Pogotovo što Kijev smatra da Moskva ne sme da dobije nikakve ustupke od Ukrajine ili Zapada, jer je ruska invazija na međunarodnom nivou osuđena kao brutalna agresija.
Na drugoj strani, nemačka vlada trpi kritike, i to ne samo opozicije, već i brutalne napade Kijeva zbog svoje suzdržanosti i balansiranja na tankoj žici. Iako Berlin podržava sankcije Rusiji i šalje oružje, Nemačka na sve načine pokušava da ne bude uvučena direktno u sukob.
Nemačka kao da je zaboravila kako je 2018. godine tadašnji američki ambasador Ričard Grenel, kao pravi Trampov politički aktivista, javno napadao Angelu Merkel. Nemali broj nemačkih političara se zgražavao i tražio da se Grenel proglasi personom non grata. Ali na sadašnje neprimereno ponašanje prvog diplomate Ukrajine u Berlinu nemačka politička javnost ćuti i guta knedle.
Ukrajinski ambasador Andrej Meljnik već nedeljama se obraća kancelaru na način na koji to nije radio čak ni nadobudni Grenel. Tako je za list „Bild” rekao: „Vojno gledajući, Berlin je Ukrajinu jednostavno ostavio na cedilu.” Nekoliko dana ranije Meljnik je u razgovoru za RND iz Hanovera izrazio sumnju da Šolc u stvari ne želi da isporuči teško oružje, već da možda čeka dok ne dođe do prekida vatre. Tada će pritisak na Nemačku nestati i onda više neće biti potrebno donositi hrabre odluke.
Zbog najave Ministarstva odbrane da će tek u julu Ukrajini isporučiti 15 protivvazduhoplovnih vozila „gepard” i municiju, Meljnik je s provokacijama otišao još dalje. Na svom tviter nalogu postavio je sliku puža s metkom zalepljenom za kućicu uz tekst „Nemačko oružje za Ukrajinu već je na putu”.
I na ovu uvredu Berlin je oćutao. Verovatno da se ne bi zamerio „jastrebovima” u Bajdenovoj administraciji koji bi, kad bi mogli, precrtali Rusiju s geografske karte.
Izvor: politika.rs
