Иако ниједан доказ не показује да су поробљени или плантаже робова били у власништву универзитета, институција је имала користи од богатства инвеститора које је настало поседовањем робова. Укратко, ово је резултат истраживање које је наручио проректор Кембриџа Стивен Туп 2019. након што је у Америци почео да се диже „Талас 1619“ са новим расним теоријама. У саопштењу у којем се објављују резултати истраживања, универзитет је открио: „Истраживање није пронашло никакве доказе да је универзитет директно поседовао плантаже робова или робове. Међутим, он је идентификовао значајне користи за универзитет и његове факултете које произлазе из улагања у компаније које су биле учесници у трговини, од појединачних добротвора и од накнада добијених од породица власника плантажа“.
Огромне доприносе дали су појединачни колеџи као што су Gonville & Caius, Triniti i King’s, при чему је неколико њих инвестирало у компаније које су директно укључене у трговину робљем у Атлантику, што је означило транспорт приближно 10 до 12 милиона поробљених Африканаца преко Атлантског океана.
Као што је откривено у резултатима истраживања, Музеј Ficvilijam који се односи на универзитет је „основан на новцу наслеђеном од гувернера компаније за трговину робљем Јужног мора“, а иронично, музеј би следеће требало да организује изложбу о ропству и моћи користећи артефакте из збирке универзитета.
Расправе и о репарацијама
Продекан Туп је рекао: „Није у нашој могућности да исправимо историјске грешке, али можемо почети тако што ћемо их признати.“ Кембриџово „учешће у империјализму и ропству је изузетно сложено“, према истраживачима у извештају, истичући да су „убедљиви гласови позивали на финансијску репарацију“, али и сугерисали да универзитет размисли о начинима на које може „направити разлику у заједницама погођеним наслеђем поробљавања“.
Извор: Новости
