„Но, тек је почело“ – Овом реченицом завршио сам јучерашњи текст у ком сам безмало устврдио како аутсајдери на овом шампионату немају шанси за изненађење. Нећу никог да убјеђујем како нема срећнијег човјека од мене због тога што ме је реалност демантовала, и што је и овај мундијал добио ону лијепу чаролију непредвидивости.
Многи су очекивали изненађење на почетку првенства, али нема тога који је то могао и да наслути овдје, у сусрету Аргентине и Саудијске Арабије. Лично, надам се да ће овај шок дати стимуланс Месију и друговима да се, буквално, дигну из већ виђеног пепела. У сваком случају, првенство је занимљивије са овом чудесном арабеском.
На том таласу је била и добра игра Туниса против Данске, милошћу Божијом спасена од непостојећег пенала за Данску који је лебдио у посљедњем минуту меча над вар – провјером. Тунис је направио мало мање чудо од Арабије, а није се поновила Холандија са Сенегалом.
Да је мундијал тек почео, и да тај почетак траје и трајаће још који дан, док не истрче сви на терен – показали су Пољаци и Мексиканци који су одиграли опрезну успаванку. Kако би рекли стари коментатори: „ништа – ништа”. Пољаци настављају безвољност и немоћ из Русије. Толику да ни пенал (врло сумњив) не помаже.
Из успаванке, послије два меча без голова, пробудили су нас Французи, актуелни светски прваци, који су прегазили Аустралијанце и показали сигурност Енглеза из претходног дана.
Е сад, тек смо на пола почетка…
Оливер Јанковић
