Британски „Тајмс“ објавио је опширан текст о председнику Србије Александру Вучићу, његовом балансирању између Москве и Брисела, као и све снажнијем студентском протестном покрету, који према истраживањима јавног мњења има већу подршку од власти.
„Попут средњовековног краља који прима молбе, Александар Вучић, председник Србије, стајао је на главном тргу у малом граду на југозападу земље док су локални становници гласно износили своје проблеме“, овако Тајмс почиње свој текст, осврћући се на Вучићеву посету Новој Вароши од прве половине августа ове године, преноси Н1.
Овај медиј пише да су грађани тражили послове за своје ближње, док се један старији човек пожалио да његов син не може да пронађе запослење упркос томе што је присуствовао „свим митинзима“ владајуће Српске напредне странке.
„Нисам ја џубокс који испуњава свачије личне захтеве. То да се ја са вама цењкам за километар пута до ваше куће или 80 метара до ваше капије, то нећу да радим. То нема никаквог смисла“, одбрусио је Вучић грађанима.
Незадовољство у Новој Вароши далеко је од усамљеног случаја, а Вучић то зна – указује овај медиј.
Тајмс пише да је незадовољство грађана због корупције и растућих трошкова живота прерасло у протестни покрет који сада, према анкетама, има већу подршку од председника.
Коментаришући Вучићеве најаве да ће поднети оставку и лицитирање са датума одржања избора, овај британски медиј пише да то подсећа на потезе председника Русије Владимира Путина.
О Експу
Новинар Тајмса Џек Адамович Дејвис осврће се и на Експо, који описује као „Вучићев узвишени пројекат“.
„Око 160 километара северније, грађевинари вредно раде на ономе што би лако могла да буде његова лабудова песма вредна 1,1 милијарду фунти: великој изложбеној хали на периферији Београда, која треба да буде домаћин Специјализоване изложбе Експо следеће године“, пише овај медиј.
Пишу и о томе како су подизвођачи остварили „огромну зараду“.
„Идентитет оних који примају тај новац представља државну тајну, пошто нови закон изузима Експо из прописа о јавним набавкама. Под окриљем поверљивости, подизвођачи повезани са владајућом елитом – међу којима је најмање једна компанија против које је подигнута оптужница због наводног подмићивања помоћника министра – остварили су огромну зараду“, пише даље у тексту Тајмса.
„ЕУ се плаши да Вучића гурне ка Русији“
Наводи да у ЕУ расте скептицизам према српском председнику, помиње Резолуцију Европског парламента, али наводи и да „западни дипломатски кор у Београду оклева да заоштри став према Вучићу из страха да ће га још више гурнути у наручје Русије“.
„Природа ове диктатуре директно је повезана са оним што ЕУ очекује од Србије. То је аутократија која је у потпуности прилагођена томе да и даље буде на доброј страни ЕУ“, рекао је политиколог Никола Буразер.
Док слаби апетит бирача за Вучићевом врстом демагогије, пише Тајмс, тако понестаје и стрпљења Москве и Брисела због тога што их окреће једно против другога.
Камелеонска рутина
Много пре него што је почео да се дружи са Путином и елитом ЕУ, пише Тајмс, Вучић је усавршавао своју „камелеонску рутину“ иза линија фронта у ратом разореној Босни.
Тајмс је разговарао са новинаром Предрагом Поповићем, који је 1993. године интервјуисао Вучића, а сада га назива звездом у успону неофашистичке Српске радикалне странке. Открио је врхунског манипулатора који је, како је Поповић рекао за Тајмс, био „сервилан“ према надређенима и садистички „агресиван“ према подређенима.
Уопште се није променио“, рекао је Поповић, „али сада сви могу да виде ко је он.“
Неколико дана након масакра над 8.000 босанских муслимана у Сребреници 1995. године, Тајмс подсећа на речи које је Вучић изговорио у Скупштини Србије.
„Ви убијете једног Србина“, рекао је Вучић, „а ми ћемо 100 муслимана“.
То је представљало директан одјек нацистичке окупације Србије, пише Тајмс, током које је Вермахт имао трајно наређење да погуби 100 Срба за сваког немачког војника којег убије покрет отпора.
Током рата на Косову, наводи се даље у тексту, Вучић је био министар информисања и прогонио је новинаре док је спроводио неке од најрестриктивнијих европских закона о слободи говора. Вучићев поход против независних медија готово да није изгубио на замаху током његовог председничког мандата.
У извештају Комитета за заштиту новинара објављеном прошлог месеца наведени су „рекордни нивои физичког насиља над новинарима, претњи смрћу и онлајн кампања блаћења“, заједно са „алармантним нивоима некажњивости“ и „чврстом политичком контролом над медијским окружењем“.
Мање од деценије касније, Вучић је променио плочу, сматра овај британски медиј.
„Нестао је иредентиста који је желео да изгради „Велику Србију“ од делова суседних земаља. Наводно реформисан, Вучић је напустио Радикалну странку због нове Српске напредне странке, чији је декларисани циљ био чланство у ЕУ“, пише у тексту овог медија.
Западне дипломате, како је истакнуто, прихватиле су га као свог „стабилократу“. Веровали су да је он неко довољно прагматичан да спречи да лонац домаћих и регионалних тензија прокључа.
Уместо тога, пише Тајмс, Србија представља све већу претњу по стабилност Европе. Од 2022. године српска влада је издала пасоше за више од 200 Руса повезаних са Кремљом, чиме им је омогућила приступ ЕУ без виза.
Пише о паду надстрешнице који је покренуто студентске протесте, наводећи да су студенти најпопуларнија политичка снага у земљи.
О ректору Ђокићу
О ректору Ђокићу Тајмс пише као о сталоженом човеку који је по свему супротан Вучићу, а који је „један од најгласнијих присталица студентских демонстраната“.
„Ђокић је готово две године мета кампање блаћења коју спонзорише власт. Вучић га је назвао паразитом и терористом. Полиција је у априлу 2025. позвала Ђокића да да исказ у оквиру истраге о наводној злоупотреби службеног положаја“, навео је.
„Против мене су поднете три кривичне пријаве. Оне нису одбачене, али се по њима не поступа. Они само држе све те ствари на столу“, казао је Ђокић.
Крајем марта једна студенткиња је, пише овај медиј, пала са петог спрата кроз прозор универзитетске зграде. По граду су почели да се појављују графити на којима је ректор проглашаван убицом, наводи се. Пет дана касније полиција је упала у просторије универзитета, у пратњи провладиних новинарских екипа. Када се рација завршила, Ђокић је изашао на балкон и открио да се испод окупила маса људи. Одржао је говор који је учврстио његов статус највероватнијег кандидата студентског покрета за председника.
„Ова власт не напада универзитет зато што смо урадили нешто погрешно, већ нас напада зато што смо урадили нешто исправно“, рекао је Ђокић окупљенима. „Стали смо уз студенте. Стали смо уз истину.“
Вук Бачановић: Кад је Зеленски дипломатија, а Григорије издаја
Јавно иступање носи стварну опасност, указује британски медиј. Само 36 сати пре него што је Ђокић разговарао са Тајмсом, његов колега професор Стеван Филиповић брутално је претучен на улици од стране људи које је назвао „криминалцима у служби режима“, након што их је снимио како исписују провладине графите.
„Ово је знак да се то може догодити свакоме ко подигне глас против режима. Не могу да се усредсреде на сваког студента, па се зато усредсређују на мене… Налазим се на положају на којем се налазим и одавде не могу да побегнем“, рекао је Ђокић, који се нада да ће заштитити своје студенте од најгорег.
Тајмс пише да су студенти протеклих месеци постигли су оно што ниједна странка није успела током 12 година откако је Вучић дошао на власт: премашили су га у анкетама. У јунском истраживању Центра за истраживање, транспарентност и одговорност, 59 одсто испитаника подржало је студентске протесте, док је само 36 одсто изјавило да има поверења у Вучића.
У истој анкети, 45 одсто опредељених бирача рекло је да намерава да гласа за Студентску листу, док је само 36 одсто навело да ће гласати за Вучићеву Српску напредну странку.
Могућност да постане председнички кандидат је „нешто о чему никада нисам сањао“, рекао је Ђокић.
Извор: Данас
