Од Међурјечја до чувених Мртвичких греда – скоро 20 километара у оба правца, а за тоталног аматера у обиласку врлети наше отаџбине, овај подухват зна бити поприлично захтјеван. Оно што ће, сигурни смо, сваког одушевити ко се упусти у ову авантуру јесте невјероватни спектар боја који ће вас дочекати у овом ровачком предјелу. Смарагдно-зелена боја ријеке Мртвице и бијели, пјенушави водопади названи Бијели Нерини потпуно ће вас опчинити.
А од Даниловог моста до чувене Капије жеља чека вас добрих сат и по пјешачења. Заиста вриједи, јер ћете пролазити кроз најразличитије могуће предјеле: од уског камењара, потока, ливада, великих домаћинстава до огромног шумског пространства које ће вас на моменте подсјетити на прашуму. Бајковити призори просто подсјећају на сцене из филмова са фанстастиком. Уживаћете у погледима на моћни Маганик, а и на живописне пашњаке и баште. Природа је овдје јако непредвидљива. Опрез од змија, претежно поскока, није наодмет.
Пјешачити кроз ове предјеле по врелом јулском дану, а не попити воде из громогласне Мртвице је просто немогуће. ладна, планинска ријека просто буди жеђ, а искусни планинари одавно препоручују ову воду за пиће, будући да је прозирно чиста као суза.
На путу ка Мртвичким гредама терен већ постаје благо захтјевнији. Крајем јула најгостопримљивији човјек из овог краја Мићко Булатовић обично је у планини на катуну са својом породицом, а ако се задеси да је ту, дочекаће вас са осмјехом и позивом на кафу.
Кроз пјешачку стазу налетјећете на велики број страних туриста. И не заборавите: на самом улазу код Капије жеља дочекаће вас, сада већ увелико позната, табла са упутством са посебним нагласком на вилу са Маганика. Можда ћете до краја туре повјеровати да постоји. Јак замах са каменом и – пазите шта желите.
А. Бошковић
Извор: РТЦГ
