Што се тиче полиграфа, он је дјелимично сумњив и захтијева отварање за јавност. Наиме, ако је неко „пао“ на питањима о „везама са организованим криминалом“, тај кандидат обавезно мора бити под истрагом. Све остало је другостепене важности (политичке природе), о чему се може расправљати

Министар полиције Шарановић је до избора в. д. директора Управе полиције говорио о томе да за то мјесто неће предложити „Вељовићев кадар“ нити ће директор бити „лице са Скај-апликације.“
Збиља, ко је из конкурсаната то лице или та лица која су тако етикетирана? Ваљда их треба именовати, или како?
Јуче је бивши министар унутрашњих послова Филип Аџић, гостујући у емисији “Са Српском у центар”, устврдио да су Лазар Шћепановић и Александар Радовић одлични кандидати.
Како је Аџић навео да су њих двојица добила висока мјеста за вријеме његовог мандата: „да руководе значајним мјестима у УП“, та изјава је дијаметрално супротна сумњама које Шарановић износи, вјероватно на рачун кандидата Радовића?
Или је Шарановић мислио на неког другог кандидата? Којег?
Да Аџић нешто зна о сумњама које износи Шарановић, вјероватно би то рекао. У противном, и Аџић је тада сумњив!?
Зато би најбоље да се Аџић и Шарановић нађу у студију, сучеле мишљења и разјасне ситуацију, а да Шарановић да поткријепи своје сумње и тврдње да би се извео коначан закључак у јавности.
До тада, приклонићу се Аџићевој констатацији по питању професионалности оба кандидата.
Што се тиче полиграфа, он је дјелимично сумњив и захтијева отварање за јавност.
Наиме, ако је неко „пао“ на питањима о „везама са организованим криминалом“, тај кандидат обавезно мора бити под истрагом.
Све остало је другостепене важности (политичке природе), о чему се може расправљати.
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
