„ДПС је намамио УРУ и СНП, а кад су пристали − затеже са сваке стране!” – изјавио је Никола Марковић, што је апсолутно тачно, само што је заборавио да каже ко је припремио терен за све то − Демократски фронт… Јер, да је Влада имала јаку подршку у парламенту, не би нико ни покушавао да је руши.
Како време буде пролазило, тек ће људи схватати колико смо изгубили падом владе Здравка Кривокапића, колико су изгубили обични грађани, колико је изгубио српски народ у Црној Гори, колико је изгубила Српска православна црква.
Овај период од протеклих годину и по дана није обиљежила ниједна пљачка од стране Владиних функционера, грађани су коначно слободно продисали, не плашећи се да ће их хапсити због изговорене ријечи или националне припадности, свим запосленима драстично је скочио стандард, повећане су најмање пензије, уведени дјечији додаци, бесплатни уџбеници за све ђаке… Толико напретка за само годину дана, у време највеће кризе у свијету.
А сада се опет враћамо на старо, поново власт у руке узимају партиократе, каријеристи, антисрби, безбожници, „курвини синови“ (што би рекао Џони Штулић), под будном контролом ДПС-а и Мила Ђукановића…
Срби, стоко једна грдна, тражили сте − па уживајте!
Кажем − Срби, јер је већина припадника српског народа у Црној Гори временом замрзила Здравка и његову владу… О „лидеру свих Срба” (оном у Београду) и његовим керберима и да не говоримо…
Још једном се испоставило да оно што стекну у рату, Срби не умију да валоризују у миру… А борба против Ђукановићевог режима је био највећи рат који су Срби у Црној Гори икад водили, јер су против себе имали највеће мрзитеље српства (светосавља), који се не могу поредити ни с Турцима, ни с Латинима, ни са Аустроугарима.
По ко зна који пут се потврдила народна изрека – „Ко тражи веће, изгуби и оно из вреће!”
Извор: Донко Ракочевић/Фејсбук
