Да би на питање постављено у наслову текста одговорили историјски коректно, смислено и цивилизовано потребно је кренути издалека. Најприје се запитајмо што је потребно да би сазнали какво је и у ком се стадијуму развоја уопште узев налази било које друштво? Запитајмо се и на основу чега можемо просудити на ком је степену организованости уопште узев било која држава? На ова и слична питања у историји човјечанства још од прије Христа између осталог одговоре су давали пописи становништва.
Невјероватно је али истинито да држава није спроводила пописе становништва већ ригидна упуства што треба, како треба, што се смије а што се не смије пописивати. У ту сврху партија која је наслиједила образац старог владања и до скора неприкосновено управљала Црном Гором за сваку црногорску општину именовала је своје политичке координаторе који су вршили улогу племенских капетана. Сваки од партијских капетана био је задужен да на свом терену-општини обезбиједи дисциплину и покорност поданика, чланова свог партијског племена. Организација државног апарата била је аналогна оној из доба црногорских књажева од прије 160 година.
Улога партијских координатора састојала се у томе да осигурају прво клицања поретку и идеологији, касније ауторитарном партијском челнику, те да омогуће спровођење његове личне воље и да се у изјашњавањима строго придржавају онога што је стојало у програму његове партије.
Координатори ДПС-а имали су задужења да на терену обезбиједе не само сигуран глас за партију и њеног вођу већ и неопходне параметере за очување партијског устројства државе која су била пројектована између осталог нарученим анкетама и пописом становништва. Тако су у претходним пописима становништва све до 2011. године када су партијски притисци мало попустили, координатори владајуће партије имали задатак да убиједе што више становника Црне Горе да се о језику, етничкој припадности и вјери изјасне у складу са програмом партије. У програму партије је написано да владајућа странка треба да промовише свој језик, своју цркву и своје гласаче шароликих вјера. Да би се на попису становништва обезбиједила потребна већина за партијски језик, партијску цркву и национални преџнак партијске пастве коришћене су награде, поткупљивања, принуде, уцјене, пријетње.
Црну Гору нијесу интересовали демографски садржаји, потенцијали, перспективе и развој државе већ само омоти на државној амбалажи. Црна Гора је одбијала да види од чега се састоји. Црна Гора се посвећивала само ономе што самој себи може налипијети као етикету. За наљепнице је као што знамо била задужена свемоћна партија. Споља су блистале налепњице док се роба унутра претварала у шкарт.
Када су ствари почеле да се мијењају и када је дошло вријеме да се мало по мало загребе и испод наљепнице, свемоћни ДПС са својим политичким партнерима организовао је побуну против пописа становништва. ДПС је, као што видимо, позвао да се бојкотују, по њиховом суду, изузетно опасна изјашњавања о језику, вјери и етничкој припадности која свуда у свијету спадају у основна и неприкосновена права сваког пунољетног појединца. Црногорска јавност је јуче помпезно обавијештена да је “Главни одбор ДПС-а донио одлуку о бојкоту пописа становништва”. Ох, маy Год како то гордо звучи.
ДПС инсистира да Црна Гора очува клановско-племенску свијест и да као држава опстане на феудалном нивоу. ДПС тражи немогуће. ДПС-овски захтјеви се неће испунити било или не било пописа становништва. Какве год резултате попис донио и кад год се попис спровео неће бити ништа од повратка деспотије на власт. Прошло је вријеме страха. На измаку је и доба отвореног подаништва и слуганства државе партијској идеологији. Наилази ново вријеме. Завршено је са клановско-племенско-партијским устројством Црне Горе.
Наша дјеца ће учити да је племе скупина људи окупљених у заједници предвођеној поглавицом, да племе живи, лови и храни се у групи, да је племе претходило цивилизацији у којој они данас живе. Сазнаће дјеца и да је њихова домовина Црна Гора однедавно превазишла племенско-клановску организацију са партијским обредима, магијама, врачевима и поглавицом на челу. Биће то веома важан и неопходан корак ка државности будуће Црне Горе.
Ранко Рајковић
