„Ја теби Дарко, ти мени Бобане“…. гласи лозинка раштрканих медијских буба-шваба које при наступу свјетлости демократизације Црне Горе своје свађалачке и псовачке крике крију иза завјесе зване „слобода ријечи“. Све што им падне на памет, од увреда, од изазивања националистичке мржње, таргетирања непријатеља и издајника међу пријатејима и комшијама- они зову „слобода ријечи“. Па кад текст у коме се призива „грађански рат“ неко понуди суду на разматрање, онда њихова јуначка грла залелечу над сопственим прогнањем.
У том смислу су се приучени предавачи ФЦЈК огласили како чврсто стоје уз Антену М, што их кандидује за неки од држача за сушење веша, или какав плех по коме врше нужду голубови. Јер такве ствари обично, чврство стоје уз антену. Да ли је ово увреда? По држачима антене – рекло би се да није.
Изигравајући Сократа, Че Геваре и остале моралне и револуционарне величине којима нијесу ни до чланака, ови оптуженици за сијање отровне мржње приказују себе као борце за слободу и за слободну ријеч. Волио бих да видим шта ће, на све ово, рећи тужилаштво? И да ли ће јунаци признати одлуке државних органа Црне Горе, а не само, попут свог идеолошког оца „суд своје партије“?
До читања у сљедећем броју….
