Од Србије је ваздушном линијом удаљена више од осам хиљада километара. Кореја је земља посебних људи, високо развијена, а ипак у хармонији с природом. С једне застава Јужне, преко пута ње, Северне Кореје. Ово је сама половина полуострва и позната је као демилитаризована зона. Широка је четири и дуга близу 250 км. Постоји од 1953. године, када је завршен Корејски рат. Јужну границу данас могу да посете туристи. „Овде је граница са Северном Корејом. Кроз телескопе можете да видите стваран живот људи у граду на граници. Две армије су овде потписале споразум и мир влада већ 70 година. Правила за обилазак су веома стриктна и војници нас чувају, тако да је безбедно па можете да нас посетите“, рекао је туристички водич Су Со. Уз осматрачницу у зони се може посетити и бивша америчка војна база. У рату се на страни југа борило више од 300.000 америчких војника, а погинуло их је више од 35.000. Овде се налази и изложба посвећена жртвама рата, посебно младим људима. Отворена је поводом седамдесет година од потписивања примирја. У зону се улази са пасошем, а и њени представници свакодневно морају да га показују.
„Зову га Село уједињења, има око 500 становника који се углавном баве пољопривредом и налази се у демилитаризованој зони… И свако вече војска обилази сваку кућу и проверава број чланова у селу где туристи немају приступ и које је много ближе граници Северне Кореје. За грађане обе Кореје зона је данас симбол уједињења, али и подсећање на раздор, јер од када је линија повучена, раздвојила је близу 10 милиона људи, попут породице осамдесеттрогодишње Ни Јон Хи.
„Рођена сам у Северној, али сам након рата побегла у Јужну Кореју, мислећи да је привремено. Живим овде 50 година, удала сам се и добро је, посећују ме деца. Учим младе девојке како да спремају наша традиционална јела“, истакла је Ни Јон Хи. Око 30.000 људи, попут ње, побегло је од режима, али и сиромаштва на северу полуострва, јер док је у Јужној просечна месечна плата изнад 3.000 долара, у Северној је, претпоставља се, једва изнад 100. Сеул је данас модеран град са са више од 10 милиона становника, док шире градско подручје има 25 милиона. Исти су народ, али су их хладни рат и различита државна уређења поделили. Иако се свакодневно говори о кршењу људских права и диктатури, са севера ретко има независних новинарских извештаја. „Уједињење је важно и за север и за југ. Ми као новинари трудимо се да створимо окружење које не води поделама, већ уједињењу. Имали смо сарадњу са колегама са севера, али је канал комуникације пресечен пре око пет година. О кршењима људских права постоје многи извештаји“, рекао је Ким Донг Хун, председник Асоцијације новинара Јужне Кореје.
Укупан број жртава и несталих у трогодишњем Корејском рату, који се сматра једим од најкрвавијих у историји, мери се у милионима. У граду Пусану о меморијалном гробљу погинулих војника УН брине Чои Ку Сик. Овде су сахрањени војници из 16 земаља, њих нешто више од 2.000. Не жели, јер је чувар, да износи политичке ставове, али лично прижељкује уједињење, ипак под одређеним условима.
„Северна Кореја мора да промени уређење и постане слободна земља, такође мора да постоји и економски баланс, али и подршка земаља које окружују обе Кореје“, истакао је Чои Ку Сик. Обе земље имају министарства, а Јужна Кореја и институт за уједињење, чија истраживања кажу да је подршка јавности на југу пала на 58 посто у односу на 70, од пре неколико година. Сматрају да би економски губитак био превелик за њих, а процене су да би коштао око пет милијарди долара, као и да би Сеул сносио већину трошкова.
Кореја је и земља посебне кухиње, али и значајне политичке и војне историје. Јужна Кореја за многе је први избор далеке дестинације. Новинар РТС-а Милан Срдић посетио је неколико градова Јужне Кореје и своја запажања и утиске испричао у Јутарњем програму РТС-а.
„Поред Сеула обишли смо још четири града и демилитаризовану зону. На мене су најјачи утисак оставили људи који живе у Северној Кореји и начин на који се они односе према својој држави. Колико је воле и поштују“, рекао је Милан Срдић. Истакао је да Јужна Кореја једном годишње направи светску конференцију за новинаре и позове 50 новинара из света.
Извор: РТС
