Надодати се на Његоша могао би само један нови Његош. Или би данас Његош ћутао. Али писати о Његошу није много лакше него певати после Његоша.
Највећи син нашега језика је са одра поручивао једном пријатељу:
Сјети ме се ђегођ кад ме већ не буде и нека потомство бар дозна за наше намјере кад му дјела не могах оставити.
И ако једном нестане српски језик – Његошев пјесмотвор ће га надживјети.
Његошева смрт је најавећи српски пораз од Косова. Нико после Светог Саве није толико учинио за духовни опстанак српског народа. Можда сам баш зато од једног монаха чуо прекорне стиове:
Како Његош није мого знати
Да му ни гроб не може опстати?
*Матија Бећковић, Беседе, Београд: 2013, стр. 101.
