Први пут након независности у протекле двије године смањен износ јавног дуга. Државни дуг испод границе мастрихтског критеријума од 60 одсто БДП-а У наредне четири године на наплату долази 2,5 милијарди старих обавеза. Циљ је дио вратити из редовних прихода
Укупни бруто јавни дуг Црне Горе на крају јуна износи око 4,14 милијарди еура што је 64,2 одсто бруто друштвеног производа (БДП), док основни државни дуг када се умањи за вриједност депозита и изузму дугови локалних самоуправа од око 120 милиона износи 3,75 милијарди или 58,2 одсто БДП-а, сазнају “Вијести”.
Ово је први пут од 2014. године да је нето државни дуг испод мастрихтског критеријума од 60 одсто БДП-а. То је битно због тога што се државе с већим државним дугом сматрају високо задуженим. Види: https://infogram.com/copy-untitled-infographic-1hd12yxmrvzpw6k
Европска унија не прима чланице чији је јавни дуг преко 60 одсто, мада се у неким случајевима није строго придржавала тог правила. Такође, Међународни монетарни фонд је у својим ранијим препорукама Црној Гори савјетовао да се не задужује за другу фазу ауто-пута или другу већу јавну инвестицију док јавни дуг не спусти испод 60 одсто БДП-а.
Црна Гора у наредних пет година мора да врати 2,8 милијарди еура старих дугова, а из Свјетске банке и ММФ-а су тражили да дио тих дугова држава треба да врати из својих прихода. То је управо тражено како би се јавни дуг одржао испод 60 одсто.
Јавни дуг је од 2014. до 2021. повећан за двије милијарде еура, а свега 700 милиона се односи на градњу прве дионице ауто-пута.
Највећи износ дуга био 2020.
У години проглашења независности 2006. године јавни дуг Црне Горе износио је 700 милиона и од тада до прије двије године имао је непрестани раст. Највећи износ бруто јавног дуга Црна Гора је имала на крају 2020. године и у номиналном износу, и у односу на проценат БДП-а. Он је на крају те године износио 4,4 милијарде еура или 105 одсто БДП-а. Разлози за то су били пад економије (вриједности БДП-а) за око 15 одсто због пандемије ковид-19, као и задужења нове Владе од 750 милиона еура емитовањем еурообвезница.
Према извјештајима о кретању јавног дуга обје Владе у протекле двије године су већину новца од тада позајмљених 750 милиона еура користиле за враћање старих дугова, помоћ привреди и грађанима кроз антипандемијске програме, као и за неке мање капиталне пројекте.
Владе се током 2021. и 2022. године практично нису задуживале, изузимајући повлачење новца из раније договорених кредита из ЕУ банака и фондова за одобрене пројекте, као и за завршетак изградње дионице ауто-пута, већ су постепено трошиле задужење из 2020. године.
Током 2021. и 2022. враћен 731 милион дугова
Тако, у 2022. години није било нових кредитних аранжмана, већ је за завршетак ауто-пута повучено 63,2 милиона еура, као и још 53,6 милиона из пројеката са Свјетском банком, ЕБРД-ом, KфW,… У том периоду је враћен 291 милион еура старих иностраних и домаћих дугова.
Ни током 2021. године није било закључења нових кредитних аранжмана, већ је из старих кредита за изградњу ауто-пута и развојне пројекте Свјетске банке и ЕУ програма повучено 176 милиона еура. У тој години враћени су стари кредити и друге обавезе у износу од 440 милиона еура.
Тако да су у ове двије године за завршетак ауто-пута и развојне пројекте из СБ и ЕУ банака повучена 293 милиона еура, док је истовремено враћено 731 милион еура старих кредита и обавеза. У 2022. години је раст прихода такође дијелимично коришћен за враћање старих дугова.
Све остале редовне обавезе државног буџета током 2021. и 2022. године, рачунајући раст плата, пензија и социјалних давања исплаћиван је из редовних прихода.
Јавни дуг је у номиналном износу од 2020. до краја 2022. године смањен за 307 милиона еура, док је у депозитима остало још 111 милиона еура. Због опоравка економије након пандемије и умањења номиналног износа јавни дуг у БДП-у је смањен са 105,34 одсто на крају 2020. године на 70,77 одсто на крају 2022. године.
Kако су се раније депозити од задужења из 2020. године практично скоро истопили до краја прошле године на враћање старих дугова, а како је у 2023. години на наплату долазило од 470 милиона еура старих дугова с каматама, Влада је у предлогу буџета за ову годину оставила могућност максималног задужења до 600 еура. Тај новац би се могао користити за враћање старих обавеза и за стварање фискалне резерве.
Задужење 100, раздужење 208 милиона
У првој половини године Влада се задужила 100 милиона еура, а у истом периоду је вратила 159,6 милиона еура главнице старих дугова и платила још 48,8 милиона еура камата. Половина ових старих дугова и камата исплаћена је из редовних прихода. Сви редовни расходи, рачунајући ново увећање зарада у јавном сектору, пензија и социјалних давања, исплаћивани су из редовних прихода.
Истовремено су депозити државе повећани са 111 милиона еура, колико су износили на крају децембра прошле године, на 273 милиона еура на крају јуна. У дијелу ових депозита налази се и помоћ ЕУ за рјешење енергетске кризе, као и накнада добијена раскидом хеџинг аранжмана на кредит за ауто-пут, али најзначајнији дио раста депозита односи се на повећање прихода.
Министарство финансија је крајем прошле седмице саопштило да је за седам мјесеци (јануар – јул) државни буџет приходовао 1,44 милијарде еура што је за 256 милиона еура више од плана. У самом јулу, када није било ванредних прихода из ЕУ и хеџинга већ само редовних, буџет је приходовао 207,2 милиона еура што је за 25,4 милиона више од плана.
У јулу је враћена нова рата за ауто-пут од око 40 милиона еура, као и исплаћена увећана рата од десет милиона еура за обештећење власника којима је током комунистичког периода национализована имовина и дио дуга Црногорске пловидбе према Ексим банци за претходне куповине бродова. Тако да је током овог мјесеца јавни дуг умањен за још око 50 милиона еура без нових задужења.
Министар финансија Александар Дамјановић казао је на конференцији за новинаре у петак да нових задужења сигурно неће бити до октобра, јер ће се до тада све редовне обавезе и неки мањи приспјели дугови моћи исплаћивати из редовних прихода, а да ће могуће задужење на крају године зависити од потребе стварања фискалне резерве за наредну годину.
До 2028. вратити двије и по милијарде
У наредној години на наплату долази 436 милиона еура главнице старих дугова, у 2025. години 810 милиона, 2026. године 284 милиона, а 2027. године 950 милиона.
Уколико Црна Гора жели да задржи јавни дуг испод 60 одсто БДП-а, као и да побољша свој кредитни рејтинг који је сада само једну степеницу изнад шпекулативног, мораће један дио ових дугова у наредне четири године да врати из редовних прихода. То би значило да неће бити значајног простора за нова велика повећања редовних расхода. Уколико би се овај сценарио о смањењу јавног дуга и побољшању кредитног рејтинга одржао, Црна Гора би онда имала простор да се задужује за велике капиталне пројекте попут наставка градње ауто-пута, брзе цесте дуж приморја, великих комуналних пројеката…
Највише дугују најбогатије општине
Дугови општина, који улазе у јавни дуг, износе 120 милиона еура и чине скоро два одсто БДП-а.
Према подацима Министарства финансија, највише дугују најбогатије општине. Тако Подгорица дугује 24,8 милиона еура, а Будва 24,5 милиона. Никшић је дужан 19,16 милиона, Тиват 8,9 милиона, Цетиње 7,6 милиона, Бијело Поље 6,3 милиона, Херцег Нови шест милиона,…
Четири општине немају дугове који улазе у јавни дуг, а то су Жабљак, Шавник, Плужине и Петњица.
Извор: Горан Капор/www.vijesti.me
