Резултати избора у дипломатским представништвима Србије у Немачкој разликују се од укупних резултата. Како је гласала дијаспора? Зашто баш тако? И шта је то немачки „интеграциони парадокс“?
„На изборе сам изашла зато што је крајње време да се нешто промени. А то је и моја дужност. Грађанска дужност, као држављана Србије, без обзира што сам овде. Све мора да се промени…“
„Моменталну ситуацију у Србији видим као добру и надам се да иде још на боље. Јер моментална влада, шта ради код нас, стварно је фантастично. Највише ми се свиђа што се брину за све!“
Ово су изјаве две држављанке Србије за DW, након што су гласале на изборима у конзулату Републике Србије у Диселдорфу.
А како је на парламентарним изборима гласала српска дијаспора у Немачкој? Према подацима са сајта Републичке изборне комисије резултати су следећи:
Амбасада у Берлину (уписаних 1.078, гласало 737)
Србија против насиља, СПН (61,6 одсто – укупно 454)
Спркса напредна странка, СНС (17,37 одсто – 128)
Изборна листа Усаме Зукорлић: (6,38 одсто – 47)
Конзулат Диселдорф (849/615)
СПН (34,8 одсто – 214)
Усаме Зукорлић (24,55 одсто – 151)
СНС (24,39 одсто – 150)
Ми – глас из народа (3,25 одсто – 20)
Конзулат Минхен (1.271/987)
СПН (53,7 одсто – 530)
СНС (28,37 одсто – 280)
Ми – глас из народа (4,86 одсто – 48)
Конзулат Штутгарт (1.131/875)
СНС (48,69 одсто – 426)
СПН (31,77 одсто – 278)
Усаме Зукорлић (5,26 одсто – 46)
Ми – глас из народа (3,89 одсто – 34)
Листа Др Милош Јовановић (3,09 одсто – 27)
Конзулат Франкфурт на Мајни (1.643/1.067)
СПН (36,83 одсто – 393)
СНС (26,68 одсто – 306)
Усаме Зукорлић (18,65 одсто – 199)
Ми – глас из народа (3,94 одсто – 42)
Конзулат Хамбург (354/299)
СПН (49,83 одсто – 149)
СНС (27,42 одсто – 82)
Усаме Зукорлић (6,35 одсто – 19)
Ми – глас из народа (4,35 одсто – 13)
Др Милош Јовановић (3,34 одсто – 10)
Гласачи у Диселдорфу: „Увек се надамо биће боље, али…“
Шта се тиче начина на који гласају људи српског порекла који живе у Њемачкој, односно њихових политичких преференција, то је генерално слабо истражено подручје, каже за ДW немачка социолошкиња Сабрина Мајер. Разлог за то је чињеница да се ради о релативно малој популација.
У фокусу интересовања немачких истраживача су пре свега три највеће мигрантске групе: људи турског (2,8 милиона), руског (1,4 милиона) и пољског (2,2 милиона) порекла, напомиње Мајер.
„Али, ако повучемо паралелу с људима који потичу из Турске, којих је много више од Срба, онда видимо да међу њима има веома много људи који већ доста дуго живе у Немачкој и који имају неку своју представу о томе каква је данашња Турска, иако данашња Турска уопште није таква у стварности. То је слика којом доминира носталгија“, каже за ДW Сабрина Мајер са Универзитета у Бамбергу.
„Кад се ради о земљама на чијем челу су лидери које се сматра аутократама, или чији се стил владања описује као аутократски, ту људи често имају утисак да та земља игра важну улогу на спољнополитичком плану, да је снажна. И ту онда видимо и да су људи у дијаспори на неки начин поносни на своју земљу“, каже Маyер. Као пример наводи турског председника Ердогана који је и уочи прошлих избора форсирао осећај националног поноса међу Турцима који живе у Немачкој.
Нови талас миграната критичан према власти
Насупрот тој групи бирача дијаспоре који у правилу већ дуго живе у Немачкој је друга група, они људи који су тек последњих година дошли у иностранство, као нови економски мигранти – по правилу боље образовани, људи који имају много бољу слику о стварној ситуацији код куће и који својим гласом у дијаспори често изражавају протест против оних политичких опција због којих су, како тврде, морали да напусте домовину.
Социолошкиња Сабрина Мајер са Универзитета у Бамбергу бави се питањима интеграцијеСоциолошкиња Сабрина Мајер са Универзитета у Бамбергу бави се питањима интеграције
Осећај поноса код једног дела припадника дијаспоре још је израженији због чињенице да припадници дијаспоре у Немачкој често немају право гласа, па немају ни осећај да их немачке странке представљају нити да им се директно обраћају:
„Није важно колико је та група велика или мала, није толико важна ни чињеница да припадници дијаспоре имају релативно мали удео у укупном броју гласова. Много је важнији сигнал који се шаље. Сетимо се Ердогана. Он је Турцима у иностранству поручио да они, без обзира где живе, припадају Турској, да се он брине о њима њих. Ту политичари играју јасно на карту националног поноса“, каже за DW социолошкиња Мајер.
Зашто за десницу?
Један од анкетираних гласача испред конзулата у Србије у Диселдорфу рекао нам је да мисли да је „веома важно да појачамо десницу у Србији“. Професорка политичке социологије из Бамберга у свом истраживачком раду доста се бавила питањем зашто су мигранти често склони десничарским опцијама, односно рецимо зашто немачки досељеници из Русије тако често бирају десничарско-популистичку Алтернативу за Немачку (АфД)
„Наравно да се ту најпре запитате зашто људи који долазе из иностранства у Немачкој гласају за странку која је против странаца? Али, ту би требало знати да десничарске странке у Немачкој у свом јавном деловању постављају јасне разлике између тзв. ’добрих и лоших странаца’. Добри странци потичу из претежно хришћанских земаља, на пример из Русије или из Србије. Ти људи сигурно не би имали проблема с АфД-ом кад би она дошла на власт.“
Немачки „интеграциони парадокс“
Постоји и један феномен који истраживачи у Немачкој називају „интеграциони парадокс“. То је феномен који се повезује с младим људима, каже Мајер:
„То су углавном припадници друге генерације досељеника. Они добро живе, добро су интегрисани и добро зарађују. И свеједно, често имају осећај да су у већој мери дискриминисани, него рецимо њихови родитељи, односно прва генерација. Тај осећај се онда манифестује у одбацивању власти у Немачкој, јачем фокусирању на земљу порекла, иако у тој земљи можда никада нису ни живели.
Извор: dw
