Уторак, 17 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Како до слоге и јединства

Журнал
Published: 15. август, 2025.
Share
Фото: Архива
SHARE

Протојереј – ставрофор Гојко Перовић, активиста за људска права Александар Саша Зековић и грађански активиста Војин Грубач разговарали су о друштвеним приликама у земљи и питањима који оптерећују и дубоко поларизују Црну Гору.

Слиједи заједничка изјава:

Да бисмо кренули у правцу слоге и јединства сигурно би било лакше клонити се једностраних исказа и свега што додатно повријеђује потомке жртава масовних злочина, али је важно и потребно подстицати и водити здраве разговоре који би могли да помогну у рјешавању кључних питања нашег времена.

Друштвени дијалог, који треба бити отворен за све и у којем су сви добродошли, не треба нужно да резултира одређеним договором. Суштина је да се разговара, саслушају други и њихови аргументи. Тако се хуманизује страна која се чини противном или противничком. Боље разумијевање и других и себе, све нас одмиче од једностраних наратива и дјеловања.

Отац Гојко Перовић: Изгласавање Закона о слободи вјероисповјести било бомба на Устав Црне Горе и њен грађански карактер!

Уз друге вјерске заједнице и уважавање цивилног друштва, Српска Православна Црква је такође пожељан, значајан и добродошао актер у превазилажењу бројних савремених питања и недоумица.

Деценијама, а посљедњих година нарочито, међу нама постоји тенденција ниподаштавања, блаћења, исмијавања и свакојаког етикетирања сваког ко има другачије мишљење од нас самих.

У Црној Гори, прошлост се и даље емотивно расправља што, уз укључење идеолошких матрица и политизацију, погодује даљим подјелама. Бројни су покушаји ненаучне и негативне ревизије прошлости и компромитовања достигнућа у одређеним историјским епохама. На другој страни присутно је и потцјењивање улоге и жртве партизанског покрета у борби против окупатора и ослобођењу земље, али и истовремено и идеолошки пристрасан однос према том истом покрету, који се идеализује уз потпуно занемаривање догођеног политичког насиља и институционализације кршења људских права што их је наметнути револуционарни систем произвео. То се одражава и на однос према цивилним и невиним жртвама Другог свјетског рата, поратног периода и социјалистичке револуције у цјелини. Деценијама се чека на њихово признање и достојанствену сахрану посмртних остатака. Занемаривање истине и чињеница, ствара, код већине грађана, бијес и револт, уз јачање говора мржње, реторичког и других врста насиља. У таквим околностима догађају се и апсолутно неприхватљиви и опасни напади на медијске раднике и новинаре. Слободни медији заслужују највеће уважавање јер помажу да се на прошлост Црне Горе гледа и из перспективе људских права што иначе упорно изостаје.

Елис Бекташ: Tрактат о идентитету

Постсоцијалистичке, постреферендумске, па ни политике након августа 2020. године нијесу искористиле пуни потенцијал одбране и афирмисања људских права. Није оснажена грађанска и солидарност у друштву. Нијесу ни достојанствено збринути сви мртви.

Прошлост је, уз све ризике који неминовно постоје и стварни су, важно сагледати у цјелини. То подразумијева и мрачне стране и догађаје, обиљежене злочинима, а који су и даље праћени табуима и обавијени велом тајне. Зато у актуелном тренутку и контексту треба престати са оправдањем порицања, минимизирања и прикривања озбиљних кршења људских права у прошлости. У том смислу, цијенимо да је мудрије и плодоносније, дијалог почети на тему утврђивања стратишта и имена невино пострадалих, прије него вербалним сукобима око проглашавања хероја са једне или друге, идеолошке и ратне стране, ма у ком од братских сукоба наших предака. Одговорност је на државним и локалним властима да испуне своју дужност поштовања и промовисања људских права и јачања унутрашњих интеграција у Црној Гори. Кроз сарадњу са научним институцијама и цивилним друштвом треба обогатити разумијевање и прошлости и људских права. А друштвена кохезија без учешћа и вјерских заједница није могућа, нити је одржива.

Оздрављење и помирење заједнице је могуће кроз дијалог, демократизацију сјећања, објективне и непристрасне научне аргументоване дискусије о прошлости и свим њеним контроверзним и спорним питањима и темама а које би помогле јавности да се боље разумије и прихвати прошлост. Насупрот таквог дјеловања стоји бука једностраности.

Александар Саша Зековић: У Црној Гори кулминира „рат сјећања“

Коначно, позивамо Владу Црне Горе да доносе одлуку о образовању комисије за идентификацију локација прикривених гробница из Другог свјетског рата и поратног периода.

 

Гојко Перовић

Протојереј – ставрофор, парох подгорички

 

Александар Саша Зековић

Активиста за људска права, члан Грађанске иницијативе “21. мај”

 

Војин Грубач

Директор НВО “Центар за реалну политику” и публициста

TAGGED:Александар Саша ЗековићВојин ГрубачГојко ПеровићжртвеИзјаваисторијаполитикаЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article ВАР СОБА: Нови шкотски рулет Партизана! Ех да важе стара правила…
Next Article Свештеник Владимир Милуновић: У Пиперима данима драматично, братска слога олакшава тешке дане

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милош Лалатовић: Били Холидеј, вапијући глас у пустињи живота

Пише: Милош Лалатовић Једна од великих америчких талената била је и музичарка Били Холидеј. Намучена…

By Журнал

Алекса Ђилас о Миловану Ђиласу, Младост револуционара и дисидента

Пише: Светлана Јанићијевић Посумњавши јавно у комунистичку догму, Милован Ђилас је 1953. починио политичко самоубиство. Конкретно: због…

By Журнал

Марко Шикуљак: Додик, пресуда и политика

Разговор водио: Милош Милојевић Одмерити шта је реторика и политички пропагандна бука, а шта, насупрот…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Џејмс Робинсон: Без институција власт може да ради шта хоће

By Журнал
Гледишта

Александар Живковић: Црна Гора између центра и периферије

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Елис Бекташ: Три смрти

By Журнал
Други пишу

Нова миграциона политика: Нови зидови око тврђаве Европа

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?