Српски кошаркаши по други пут у финалу Свјетског првенства у задњих десет година; то је изборена олимпијска виза без квалификација; и то су добијена још три или четири врхунска играча за наредна велика такмичења: млађи Јовић, Петрушев, Маринковић и дефинитивно Аврамовић!
Не треба набрајати свима добро знане чињенице под каквим условима се ова екипа квалификовала за Свјетско првенство, па онда како је отишла (без кога све) и колики је то заостатак у односу на екипе којима је недостајао један или пар играча…. Нити ружити „злу срећу“ што смо током такмичења остали без једног, а на почетку финалне утакмице без другог важног играча….
Треба истаћи оно што је добро. А то су српски кошаркаши по други пут у финалу Свјетског првенства у задњих десет година; то је изборена олимпијска виза без квалификација; и то су добијена још три или четири врхунска играча за наредна велика такмичења: млађи Јовић, Петрушев, Маринковић и дефинитивно Аврамовић!
Аврамовић који је у посљедњој четвртини до краја држао Србију у животу након меча изјавио је:
Бог ми је дао тај дар и хвала му на томе. Ја стварно желим и трудим се да будем у вери и то је нешто што мене покреће и то ми даје енергију, Бог ми стално даје енергију изнова и изнова. Можда је некад експлоатишем на погрешан начин, али стварно се трудим да дам свој максимум.
Финале сам гледао у друштву пријатеља у једном кафићу који се претворио у навијачку трибину. На крају 20 љутих људи – што нијесмо први него други на свијету!! Еј….
Ако то није подизање квалитета живота у овом кутку свемира, не знам шта је?
Оливер Јанковић
