Пише: Јована Ђуровић
Ја сам самохрана мајка, имам двоје деце. Све време размишљам како бих била на улици и протестовала против ICE-а да ми није њих. Они су јако осетљиви, брину и кажу ми: мама, немој да идеш. Ако се теби нешто деси, ми ћемо остати сирочићи, испричала је за Радар Јана С., америчка држављанка која живи у предграђу Минеаполиса. Разговарале смо дан пошто су федерални агенти убили Алекса Претија, другог „непослушног“ Американца у том граду. „Осећам се као да се цео свет окренуо наопачке“, каже Јана.
У свету који није наопачке, убиства Рене Гуд и Алекса Претија, који су ненасилно протестовали против агресивних хапшења имиграната у Минеаполису, не би се ни десила. Али, у Америци какву је Доналд Трамп направио – у стању константне кризе, подела, напетости и некажњивости ако кршите закон као припадник екипе на власти – оваква дешавања била су савршено логична. Агент Службе за имиграцију и царине (ICE), убио је мајку троје деце Рене Гуд јер му се, погрешно, учинило да хоће да га прегази аутомобилом Власт је то оправдала називајући жртву домаћом терористкињом, а агента је послала на принудни одмор одбијајући да о њему покрене истрагу. Онда и није чудно што су се агенти граничне полиције осетили слободно да за пет секунди саспу десет метака у медицинског техничара Алекса Претија, који је у руци имао мобилни телефон, а за појасом легалан пиштољ који није употребио.
Ипак, после другог убиства нешто се променило. Трамп у први мах спушта лопту, дистанцира се од својих сарадника који окривљују Претија и случај назива „трагичним инцидентом“. Овога пута је отворена и федерална истрага против агената због кршења људских права. Да ли је председник одједном осетио жал за недужним грађанима који су убијени јер су протестовали против његове политике? Не. Него се лудило које је хранио вратило назад да га уједе. ICE је добио буџет већи од ФБИ-а и одрешене руке да запошљава хиљаде нових агената са, изгледа, неограниченим имунитетом. У теорији, ICE је фокусиран на илегалне имигранте са кривичним досијеима, али у пракси се приводе и деца и амерички држављани који нису белци, или говоре енглески са акцентом. То је разбеснело многе и оборило рејтинг председника на историјски минимум. Трамп је добио изборе на причи да ће смањити илегалну имиграцију, а сада око 60 одсто Американаца сматра да је поступање ICE агената претерано. Притисак је стигао и од појединих републиканаца у Конгресу, који иначе климају главом на све што Трамп ради, а сада су јавно преиспитивали поступање ICE и тражили истрагу о убиству. Коначно, за председника је било незгодно и то што је Национално удружење власника оружја (НРА), иначе традиционални савезник и финансијер његове кампање, саопштило да „грађани који поштују закон имају право да носе оружје где год им је законом дозвољено да буду“ и тако поклопило Трампа који је претходно рекао да Прети није требало да иде на протест наоружан.
Постапокалипса данас: Мигрантска политика САД и (злогласна) служба ICE
Тек када су се ствари развиле политички лоше по њега, Трамп је из Минесоте склонио маскоту своје антимигрантске политике, команданта граничне полиције Грегорија Бовина који воли нацистичку моду и правила Дивљег запада. Уместо њега поставио је „цара за границу“ Тома Хомана који је најавио да ће акције хапшења имиграната убудуће бити више циљане. Иако се ICE није повукао из Минесоте, ипак се осећа олакшање, каже за Радар Иванка Митровић Вудел, геолошкиња из Београда која са супругом и децом живи близу Минеаполиса.
„Када је све кренуло, добили смо мејл од школе у којем су нам рекли да је школа направила тактички тим који ће да штити децу од федералних агената. За мене је то био знак да смо ушли у ново стање државе… Ситуација се мало смирила после Алексовог убиства. Мени је значајно то што се једна девојчица, која иде са мојим сином у школу, вратила на наставу. Дуго је није било у школи јер су се крили. Надам се да је то неки знак да иде набоље. Чујем да има још рација, али не у тој мери.“
Последице хаоса који је Трамп направио осетила је и демократска чланица Конгреса из Минесоте. Сомалијка Илхан Омар је говорила на јавном скупу у Минеаполису када јој је пришао мушкарац и попрскао је течношћу из шприца. Касније је идентификован као Ентони Кажимјерчак, Трампов присталица. Омар је рекла да неће дозволити силеџијама да победе, али да сваки пут када је Трамп прозове – број претњи смрћу које добија скаче у небеса. Осим што је назива „смећем“ и позива да се протера из земље, Трамп без доказа тврди да је покрала 44 милиона долара. Омар је истакнута чланица сомалијске заједнице у Минесоти чији су припадници кривично гоњени због проневере новца из буџета за време ковида. Иако је цео поступак покренут за време Бајденове администрације, и иако су већина оптужених Сомалијаца заправо амерички држављани а не илегални имигранти, Трампу то не смета да таргетира имигрантску заједницу и говори како могу да угрозе и изборе кад су већ покрали новац. На тој линији је и писмо које је секретарка за правосуђе Пем Бонди послала демократском гувернеру Минесоте Тиму Волсу, у којем између осталог тражи да федералним властима преда и бирачки списак.
Какве сад то везе има са илегалним имигрантима због којих је ICE почео специјалну операцију? Зашто је на мети Минесота, држава од шест милиона становника, у којој се процењује да живи око 130.000 илегалаца – ситница у односу на Тексас или Калифорнију где их има преко два милиона? Зашто се Секретаријат за унутрашњу безбедност хвали резултатима ако је, према њиховим подацима, само 10 одсто од нешто више од 2.000 ухапшених осуђивано за кривична дела, а остатак су они са прекршајима? Саговорнице Радара из Минесоте сматрају да је прича о имигрантима само изговор за федералну опсаду Минесоте.
„Све ово личи на политички напад јер Минесота гласа за демократе. Свако ко живи овде ће вам потврдити да нема никаквих насилних илегалних имиграната на улицама. Минесота је безбедна, има ниску стопу криминала, годинама важи за најбоље место за подизање породице. Чини ми се да су нас таргетирали јер смо мала држава, па су мислили да ће нас сломити са 3.000 агената ICE. А поента целе приче је да направе хаос, заваде и владају“, прича Јана С. А Иванка Митровић Вудел каже да је долазак федералних агената био пропраћен причом о наводном плану администрације да утиче на изборе. „Прво што су људи рекли је да је циљ да се прогласи нека врста ванредног стања и да се укину избори. Демонстранти су гледали да на протестима буду што пасивнији, да не направе нешто агресивно јер би то онда значило да раде баш оно што Трамп жели. Писмо Пем Бонди деловало је као други покушај – пошто први није успео – да се дође до истог циља“.Било да је овај страх становника Минесоте био основан или не, надовезује се на упозорења локалних власти и појединих демократа у Конгресу да Трамп овом акцијом жели да манипулише изборима у држави која традиционално гласа за демократе.
Трамп је политички рањен у Минеаполису, и као такав може да повлачи још репресивније и агресивније потезе. Поготово што ни будућност није баш сигурна ако републиканци изгубе тесну већину у Конгресу на изборима у новембру. Минесота није ни прва ни последња држава чијим властима и грађанима председник жели да наметне своју вољу, па макар неко морао да умре. Било би логично да после Минесоте држава више не убија своје грађане. Али, да се вратимо на почетак – све је наопачке.
Извор: Радар
