Пише: Јован Дучић
Једне се ноћи беше срела,
на једној зрачној стази,
душа у небо што се пела,
и ангел што на свет слази.Ангел исприча причу сјајну
шта су небески врти,
а душа целе земље тајну:
магију љубави и смрти.И осмехну се ангел потом
на царство вечних зрака;
Душа заплака за лепотом
игре светлости и мрака.
Извор: Збирка, Песме сунца, циклус: Јутарње песме
