Jehuda Amihaj rođen je 3. maja 1924. godine. Bio je jedan od vodećih savremenih izraelskih pjesnika i romanopisaca XX vijeka. Njegov doprinos seže dalje od vlastitih literarnih dostignuća, do uticaja na druge pesnike koji je pomogao u stvaranju savremenog izraelskog pjesništva.
Amihaj je objavio i kratke priče i romane. Među prvima je koristio u pesmama kolokvijalni hebrejski jezik. Njegov govor je lagano ironičan, ponekad strastven ili neposredan, ali i emocionalno suv. Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima i Zlatni venac na Struškim večerima poezije 1995. godine. Jehuda Amihaj je umro 22. septembra 2000. godine.
Kada je svet u pitanju
Kada je svet u pitanju,
ja sam uvek poput jednog od Sokratovih učenika:
dok hodam pored njega
slušajući njegove muke i njegove povesti,
samo mi preostaje da kažem:
Da, sigurno je tako.
Zaista, njegove reči su istinite.
Kada je u pitanju moj život: ja sam uvek
Venecija:
sve ono što su u drugima ulice,
u meni su tekuća i mračna ljubav.
Kada je u pitanju krik, kada je u pitanju tišina,
ja sam uvek ovnujski rog:
skupljam čitave godine jedan krik
za Strašne dane.
Kada su u pitanju dela
ja sam uvek Kain:
lutalica pre dela, koje neću izvršiti,
ili posle dela,
koja se neće ponoviti.
Kada je u pitanju dlan tvoje ruke,
kada je u pitanju znak moga srca,
i planovi moje puti,
kada je u pitanju natpis na zidu,
ja sam uvek neznalica: ne znam
ni da čitam – ni da pišem
i moja je glava poput vrhova divljih trava,
koje samo znaju za šuštanje i za smer vetra
dok sudbina huji kroz mene,
prema nekom drugom mestu.
Izvor: poezijasustine.rs
