Израел поседује најмодернији одбрамбени ракетни систем на свету. Ни он, међутим, не пружа потпуну заштиту
Да нема „Гвоздену куполу“ у Израелу би било далеко више жртава, не само у најновијем нападу Хамаса, већ и у прошлости.
То је један од најмодернијих система за пресретање ракета на свету, буквално лови непријатељске пројектиле и неутралише их. Протеклих дана су небо изнад Израела парали бљескови које прати тупа експлозија – сваки пут је то значило да је уништена једна непријатељска ракета, да су сачувани људски животи, пише немачки „Шпигел“.
Израелци деценијама живе са ракетним нападима многобројних непријатеља из региона. Да би се заштитио, Израел је развио неколицину одбрамбених система – против ракета средњег и дугог домета поседује системе David’s Sling и Arrow 3.
Најчешћи су, међутим, напади ракетама кратког домета које лете веома ниско. За одбрану против таквих пројектила имају неколицину америчких Патриот-система и, пре свега – „Гвоздену куполу“.
„То је веома способан систем“, објашњава за „Шпигел“ стручњак тинк тенка International Institute for Strategic Studies из Лондона Даглас Бери. „Гвоздена купола“ веома рано открива ракете кратког домета и веома брзо реагује испаљивањем одбрамбених ракета.
Али да ли је заштита ефикасне и када се истовремено испали на хиљаде ракета, што је Хамас учинио у суботу?
Kако систем функционише
Свака батерија система „Гвоздена купола“ покрива територију од око 150 квадратних километара. Први пут је у употребу стављен 2011. године, када је уништио једну ракету која је из Појаса Газе била испаљена на град Ашкелон на југу Израела. Од тада је овај систем пресрео на хиљаде непријатељских ракета.
Систем се састоји од различитих, раздвојених, мобилних компоненти, тако да га у случају да га погоди непријатељски пројектил не би целог уништио. Поседује радар који не препознаје само ракете, већ и гранате и артиљеријске пројектиле. Производи га државна одбрамбена индустрија Рафаел Адванцед Дефенсе Сyстемс.
Свака батерија „Гвоздене куполе“ поседује шаржер у који стаје 20 одбрамбених ракета. Подаци са радара се обрађују у командној централи. Једина мануелна радња је притисак на дугме којим се испаљују „интерсептори“ – ракете пресретачи. Све друго је у потпуности аутоматизовано.
Питање трошкова
Проблем велике већине одбрамбених ракетних система је што цена ракете пресретача често вишеструко премашује цену офанзивне непријатељске ракете, чиме на дуге стазе нападач остварује предност.
Хамас, на пример, често користи једноставне ракете Kасам које може и сам ручно да производи. Израда такве ракете без навигационог система кошта мање од 1.000 долара. Ракета Тамир коју користи „Гвоздена купола“ кошта са друге стране око 50.000 долара.
Да не би сваки пут скупоценом ракетом обарао јефтине ракете, радарски систем Kуполе израчунава место удара непријатељског пројектила. Уколико пада на ненастањено подручје, систем је пропушта.
Kако надмудрити Гвоздену куполу
Осим што је систем „Гвоздена купола“ потпуно аутоматизован, свака од најмење 10 батерија које су у Израелу у употреби може истовремено да гађа до 6 мета.
Једини начин да се надмудри овај систем је да се велики број ракета из различитих праваца испали истовремено. То је Хамас први пут пробао 2021. године када је из Газе истовремено испаљено преко 1.000 ракета, не би ли израчунао рупе у систему. Kалкулација је једноставна: већина ракета ће бити пресретена, али ће неке стићи до циља, пише „Шпигел“.
Иста тактика је примењена и у најновијем нападу. Хамас тврди да је само у суботу у јутарњим сатима истовремено испалио 5.000 ракета. Нема података колико их је стигло до циља.
Произвођач „Kуполе“ тврди да је ефикасност система 90 одсто, што многи војни стручњаци сматрају претераним. У сваком случају, када су сви израелски системи у функцији, истовремено може да се испали 800 ракета. Kада су испаљене, траје неколико минута да се шаржери напуне. Ту настаје рупа за непријатељске пројектиле.
Без обзира на то, када се хиљаде ракета испали истовремено, ту потпуне одбране нема – известан број ће стићи до циља. Да је то тако, потврђују слике разарања из Ашкелона или Тел Авива.
J.H./Spiegel
Извор: vreme
