У саопштењу Евростата, пише:
У 2023. години јавна потрошња на образовање (од предшколског до терцијарног нивоа) у ЕУ чинила је 4,7% бруто домаћег производа (БДП-а). У поређењу са 2022. годином, та се бројка није променила; међутим, представља благи пад од 0,3 процентна поена (пп) у односу на 2020. (5,0%), годину с највишим нивоом јавне потрошње на образовање од почетка прикупљања података 2012. године.
Међу земљама ЕУ-а, највиши ниво јавних издатака за образовање у односу на БДП забележен је у Шведској (6,8%), затим у Финској (6,3%) и Белгији (6,2%). Најнижи удели забележени су у Румунији (3,0%), Грчкој (3,3%) и Малти (3,4%).
https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1
У бази има и података за Србију, и она се има чиме и похвалити: (1) има скоро најниже издатке за образовање, и (2) има скоро највећи пад тих издатака од 2015. године (прве године са подацима за Србију).
Подаци за Србију се односе на 2022. годину, док су за већину осталих земаља из 2023. године.
Према овим подацима, Румунија је била „за длаку“ штедљивија од Србије, у овој готово непотребној, а извесно расипничкој делатности.
Релативни удео издатака за образовање зависи како од њихове апсолутне промене, тако и од брзине раста БДП-а, који је у српском случају номинално импозантан.
Од 2015. до 2022. године, Србија је смањила удео образовања у БДП-у за 0,83 процентна поена (пп). Веће релативно смањење ових, непотребних, издатака имале су само Малта (1,45 пп), Кипар (1,37), Летонија (0,99) и Норвешка (0,98 пп). Норвешка и друге споменуте земље ипак још много треба да штеде како би се по овом показатељу приближиле Србији, Румунији и Хрватској, као земљама за угледање.
Када ове проценте удела образовања помножимо са бруто додатом вредношћу и поделимо са бројем становника, долазимо до јавних трошкова за образовање по становнику, и тек се овде можемо поносити штедњом која се у погледу образовања спроводи.
На нашу жалост, ипак је Босна и Херцеговина (вероватно и Албанија) испод нас са 281 евром по становнику, док Србија има 291 евро, па је следећа Румунија са 458 евра, што је расипничких 57% више него у Србији.
У просеку, у ЕУ јавни издаци за образовање износили су 1620 евра, што је 5,76 пута више него у Србији. На шта су све паметније могли да потроше овај новац, у односу на ово дугорочно улагање у достигнуту висину БДВ-а, као и будући раст?
Извор: Макроекономија
