Аутор: Живана Јањушевић
Књижевница Јасенка Лаловић након Петровца на Мору, представила је свој нови роман „40 конака“ и публици у Подгорици, у сали Додест КИЦ „Будо Томовић“.
Поред ње, у промоцији су учествовале и глумица Дубравка Дракић и лингвисткиња Џениса Мујевић, с којом је Лаловић сарађивала радећи на овом роману, а која је и стручно модерирала ову промоцију.
Сачувати човјека у себи
На питање да ли је теже човјеку да напусти завичај или да прихвати то да се неће вратити више, Лаловић каже да човјек кад одлази, углавном се нада да ће се можда вратити. А спознаја о томе да неће бити повратка је заиста огромно помјерање у бићу.
– Значи, ту долази до једне потпуно нове психолошке поставке. Поставља се и питање како градити себе на темељу онога што се понијело и што је то што треба да буде ослонац тамо негдје гдје не знају што их чека. И када већ дође до тога, то значи да нема избора, а питање је и колико се живи слобода – каже Лаловић, додајући да се онда живи у међупростору. Зато се поставља и питање како осмислити наше трајање на овом свијету. Напомиње и да наше изборе често погрешно називамо слободом. Зато би, каже Лаловић, требало освијестити своје осјећаје, препознати и пригрлити себе, прихватити себе такве какви јесмо, и трудити се да будемо бољи.
– Требамо у другим људима препознати човјечност, јер заиста је много важно у овом времену да преживи човјек у човјеку – нагласила је Лаловић.
Роман „40 конака“ прича је о Итани која из Годиња креће на пут у Цариград, с млађим братом Савом, како би избјегли крвну освету. На том путу, на којем Лаловић симболично ставља 40 конака, није само прича о путовању на крају 19. вијека, већ и о патријархату, искушењима, еманципацији, освајању слободе у мјери могућег, о жртви, о љубави, сусрету различитих култура, трансгенерацијским траумама и кривици, и као најважније – преображају и освјешћивању сопствене личности.
– Пред нама је дјело слојевите структуре гдје се током сваког читања и у сваком читању и сусрету с њим отвара још један слој и још једна ризница богатства, културолошког, књижевног, естетског и оног које се тиче антрополошког сегмента, које се тиче човјека – рекла је Мујевић.
Она је истакла и да је кључни сегмент романа Лаловићеве интроспекција, односно да су најважнија „путовања која воде човјека себи и на којима се човјек управо враћа себи“. Односно спознаја о суштини сопственог бића, наслијеђа, али и суочавања с оним неизвјесностима које живот носи. Као битно, истиче и чињеницу да је главни лик у роману жена, која није суочена само са властитим изборима, већ и онима које јој намећу обрасци патријархалног друштва. Притом, додала је, Лаловић у роману, који иако је смјештен у 19. вијек, пише о свему ономе што оптерећује наша друштва и данас. Мујевић је овом приликом детаљно говорила и о другим слојевима романа, као и лексици.
Лаловић наводи да је на писање подстакла чињеница да се мало зна о економским мигрантима из Црне Горе, као и с Приморја (Паштровићи и Бокељи) у Цариград током 19. вијека. Иако су Приморци тада били поданици Аустро-Угарске, и углавном су радили за компанију Лојд, ишли су у Цариград да пронађу просперитет.
Објаснила је и како пише, како настају њени ликови и како уобличава фабулу, наводећи да иако у почетку има визију како би нешто требало да изгледа, то се нужно не поклапа с готовим дјелом. То се дешава, како каже, јер пушта да је ликови воде. Навела је и да већ сада пише наставак овог романа, и да јој се Итана „опире“.
Милица Шпадијер, песникиња, за НИН: Љубав и смрт – најважнији стожери
У роману, наводи Мујевић постоје три чворишта – неправда, љубав и слобода, а жена увијек плаћа цијену патријархалног утемељења. Како истиче Лаловић, нажалост, многа од тих патријархалних правила и осуда успостављају и подржавају управо жене, оне су стуб таквог поретка. И управо у тој осуди жене од стране других жена, каже Лаловић, често креће у писању својих књига.
– Оног момента кад препознам неправду, ја уствари већ имам причу – истиче Лаловић, додајући да након тога слиједи истраживање и писање.
Овом приликом Дубравка Дракић је истакла да воли стваралаштво Лаловићеве због сагледавања ствари из другог угла.
– Оно што нам Јасенка у њеним романима поручује јесте да једне другима и једни другима будемо добри, да не пратимо патријархални код осуђивања, него бриге и подршке једни другима – истакла је Дракић, подсјећајући да је учествовала и у промоцији првог романа Лаловићеве, управо у Додесту.
Извор: Дан
