Извјештај критикује „прилив информација из Србије“ који „изазивају етничке подјеле и шире дезинформације“, детектује пријетње „Антени М“ и напад „попова“ на новинарку РТЦГ-а Тању Шуковић, иако се и РТЦГ оградио од инцидента и извинио јавности. За арбитрирање САД-а, водеће НАТО земље, између осталог, послужила је и анализа „Дигиталног форензичког центра“, чији је оснивач Атлантски савез – организација за „ширење значаја и улоге НАТО-а“
У недавно објављеном годишњем Извјештају Стејт Департмента о стању људских права у Црној Гори за 2021. годину, у одјељку о слободи изражавања се оцјењује стање у медијима и уочавају „неријешени напади на новинаре, политичко мијешање у извјештавање јавног сервиса, политички пристрасно извјештавање медија и прилив садржаја из српских медија (медија из Србије) који изазивају етничке подјеле и дезинформације.
„Док су независни медији били активни и генерално изражавали широк спектар политичких и друштвених ставова, медијски регулатори су се током године суочавали са све већим захтјевима да ограниче емитовање материјала из Србије, изазивање мржње и нетрпељивости“, а у образложењу се наводи анализа Дигиталног форензичког центра (ДФЦ) који је 16. септембра прошле године извијестио како су медији у Србији „од октобра 2020. објавили укупно 15.825 чланака који садрже кључну ријеч Црна Гора, од којих се 9.698 директно бави Црном Гором и њеним унутрашњим политичким пословима. Њихово извјештавање, по оцјени ДФЦ-а, на крајње сензационалистички и подстрекачки начин, често кршећи новинарску етику и људски морални кодекс понашања… води ка опасним предрасудама према Црној Гори, њеним грађанима и институцијама“.
У одјељку о насиљу над новинарима помиње се случај када је „колумниста приватног `Антене М` Драган Бурсаћ, жестоки критичар Српске православне цркве, 25. маја добио пријетње смрћу путем друштвених мрежа. Са истог налога, сличне пријетње упућене су и Антени М и њеном главном уреднику Дарку Шуковићу“.
У истом одјељку се наводи и случај новинарке РТЦГ-а Тање Шуковић и сниматеља Драгана Томашевића који су „поднијели 1. септембра кривичне пријаве против више свештеника Српске православне цркве јер су их спријечили да сниме групу грађана на Цетињу који су одржавали перформанс на улазу у Цетињски манастир. Шуковић је медијима казала да су свештеници били агресивни и да су је (као Црногорку) вријеђали због њене националне припадности“.
Ни мржње нам ни(је)су исте на кантару
Извјештај, чији смо дио навода о стању у медијима и слободи говора претходно изнијели, дио је редовног годишњег Извјештаја о људским правима америчког Стејт департмента, који се објављује последњих 46 година. Ови извјештаји обухватају „процјену стања међународно признатих појединачних, грађанских, политичких и радничких права, утврђених у Универзалној декларацији о људским правима и другим међународним споразумима“.
Ова формулација звучи заиста репрезентативно за оцјену људских права, с тим што већини црногорских грађана „боде очи“ избор случајева који су амерички „оцјењивачи“ сматрали релевантним за доношење коначног суда о стању слободе говора.
Евидентно се није водило рачуна, бар на овим примјерима да ли је и коме овдје узурпирано право, шта је слобода говора, а шта распиривање мржње и класична злоупотреба „новинарских слобода“, које себи дају за право углавном медији који се финансирају из америчких фондова и чији је рад служио (и даље служи) искључиво за промоцију „атлантских вриједности“ и одржавање режима Мила Ђукановића.
Сензитивност која је у извјештају уочена да долази из Србије у „… опасним предрасудама према Црној Гори, њеним грађанима и институцијама“, на „сензационалистички и подстрекачки начин, често кршећи новинарску етику и људски морални кодекс понашања“, изостала је када је у питању управо писање носталгичних прођукановићевских медија који вријеђају апсолутну већину црногорских грађана који су вјерници Српске православне цркве.
Сложићемо се да постоје медији у Србији који имају катастрофалне прилоге и извјештаје о Црној Гори, који само заоштравају тензије на иначе поларизованој црногорској политичкој сцени. Међутим, морало се уочити да то није „једносмјерна улица“, како се стиче утисак из Извјештаја. Мало прије поменута група медија, међу којима је и, у Извјештају евидентиран медиј „Антена М“ , скоро да ни једног дана не изоставља прилику да пласира злонамјерне текстове о Србији и Србима у којима провејава отворена мржња.
Можда је томе кривац недостатак неког другог „Дигиталног форензичког центра“, који би бројао и злонамјерне прилоге усмјерене према „цркви Србије“ и све погрдне називе који прате „крвавог попа Јоаникија“ и друге „зликовце“ у мантијама, али и много других текстова који отворено распирују мржњу према српском народу.
Да ли анализа ДФЦ-а, може бити непристрасна
Иначе, „Дигитални форензички центар“, који се помиње као извор података у Извјештају, је дио Атланског савеза на чијем је челу Саво Кентера. Ова организација је члан Свјетске организације атлантске повеље, чија је главна дјелатност „ширење значаја и улоге НАТО у региону Југо-источне Европе“. ДФЦ блиско сарађују са Атланским савезом САД-а, као и са Институтом за државништво (Institute for Statecraft) из Велике Британије. Дио је Иницијативе за изградњу интегритета (Integrity Initiative), мреже организација „посвећене откривању и сузбијању пропаганде и дезинформације“.
Парадоксално је стога позивање на анализу ДФЦ-а, јер ни програмски, ни садржајно, он не може бити независан посматрач медијске сцене, већ дио механизма за „ширење улоге и значаја НАТО пакта“, односно САД-а као његове доминантне и опредјељујуће силе. Народна изрека би то прокоментарисала изреком „Кадија те тужи – кадија те суди“.
Јавни сервис РТЦГ се већ изјаснио о „нападу попова“ на Тању Шуковић и њеног сниматеља, саопштењем да они нису били на новинарском задатку, већ су упад у манастир и неовлашћено снимање спроводили у приватној режији. Тежину „напада“ јасно одређује то да поменутог дана г-ђа Шуковић није била новинар РТЦГ, како стоји у Извјештају, већ саставни дио перформанса тзв. Богоугодница, што аутоматски даје овом „нападу“ другачији смисао.
„Жао нам је што овако неодговорно понашање појединаца доводи до подизања тензија и ако је томе на било који начин допринијела Телевизија Црне Горе. Очекујемо да ће полиција спровести објективну и непристрасну истрагу, а РТЦГ ће, свакако, тражити изјашњење запослених укључених у овај случај“, наводи се у саопштењу менаџмента Јавног сервиса, који је овај случај морао дискредитовати пред састављачима Извјештаја.
Треба ли вјеровати САД-у или својим очима
О пристрасном извјештавању црногорских медија, не треба трошити ријечи и нема потребе да сваког априла ишчекујемо Извјештај Стејт департмента да би то спознали. Упитно је међутим, да ли држава која је некада била симбол демократије, завређује улогу арбитра о стању људских слобода у свим државама на земаљској кугли, па ево и о Црној Гори.
Треба ли подсјећати читаоце да је САД вишедеценијском подршком режиму Мила Ђукановића, због сопствених интереса, жмурила на уџбеничку спрегу криминала и државе са свим мрачним последицама, видљивим на сваком кораку, истовремено тај исти режим проглашавајући водећом демократијом у региону!?
Ако то знамо, (а знамо), зашто ико више узима за озбиљно Извјештај Стејт департмента, посебно о тако осјетљивом питању каква су људска права и слободе. Кредибилитет САД-а је одавно истрошен, али не само код нас, већ и широм, свијета, па и код њених грађана.
Када су у питању медији, много тога је речено о слободи говора и могућности да се у САД-у чује наратив другачији од оног који промовише администрација те земље. Посебно се то односи на мејнстрим медије који су се претворили у послушничке сервисе пропаганде свега што се наложи из Стејт департмента или неке од тајних служби.
Галупова анкета рађена крајем прошле године је установила да је повјерење Американаца у мејнстрим медије пало на други најнижи ниво у историји. Наиме, само седам одсто Американаца је одговорило да имају „велико повјерење“ у медије.
Зато би ваљало игнорисати ове оцјене, а од политичких субјеката тражити да се овакве анализе више не узимају за озбиљно и да заштите црногорско јавно мнење од ове и сличних „пресуда“.
Горан Ћетковић
