Израелски парламент је донео закон према којем Врховни суд више не сме да ставља ван снаге законе као „непримерене“. То је изазвало протесте којима су се прикључили и резервисти. Ситуацију објашњава Петер Линтл.
Давид Ел, DW: ВИ сте стручњак берлинске Фондације наука и политика који добро познаје ситуацију у Израелу. Прво питање се односи на необичну чињеницу да су се протестима придружили делови армије и тајних служби. Како је дошло до тога?
Петер Линтл: Израелске оружане снаге себе посматрају као народну армију. Она је дуго била „котао за претапање“ који спаја друштво сачињено од елемената из разних делова света. Армија је све до сада била аполитична. Резервисти се позивају на неформални друштвени уговор између армије, државе и резервиста, према којем они служе на добробит државе, а влада поштује права и демократска правила игре. У очима бројних резервиста сада је то први пут прекршено, па они више не долазе на службу.
DW: Које су то јединице, и колико их је у укупним војним снагама?
Копнене снаге немају неки значајан број резервиста. Важни су они који су на кључним позицијама, посебно у авијацији. Она је суштински упућена на резервисте. Осим тога, пилоти законски морају да се јаве на тренинг сваке недеље. Ако се не појаве губе статус борбене готовости.
То значи да многи пилоти већ сада не смеју да лете?
У оваквом случају може да се уведе неки изузетак. У прво време то неће имати неко велико дејство на свакодневицу, све док Израел није у директној војној конфронтацији. СреDWорочно и дугорочно гледано то би могло да има далекосежне последице, нарочито ако се повуче особље и из других кључних области као што је безбедносни апарат и електонска безбедност. То би могло да има последице. Већ је уочљива последица – политизација армије. То занчи да би, рецимо, десничарски део резервиста могао да откаже послушност ако би нека будућа влада центра и левице склопила мир са Палестинцима и напустила изграђена насеља. Армија је сада политизована и биће тешко да се превазиђе тај проблем.
Давид Ел, DW: Да ли армија која се меша у политику мења целу државу?
Петер Линтл: Тачно, овакве политизације војних јединица до сада није било. Данас смо чули да је шеф обавештајне службе за иностранство Мосад рекао да ће Мосад у знати да стане на праву страну историје – дакле на страну правне државе. Мора да се види шта то значи. Ало то би била значајна изјава.
Врховни суд би могао да се позабави клаузулом о непримерености која би за њега значила губитак надлежности. Шта ако Суд суспендује ову одлуку?
Ако Врховни суд прихвати тужбу И заиста суспендује нови закон као непримерену промену Устава, онда долазимо до сценарија вакума легитимитета и државне кризе. Онда више није јасно која је од ове две институције – Парламент или Врховни суд – више легитимна. Ипак, правни стручњаци нису јединствени у оцени колико је вероватно да ће Врховни суд у овом конкретном случају суспендовати закон.
Ако у Израелу заиста избије државна криза, да ли нова политизација армије чини вероватним чак и војни пуч?
Не верујем. Био сам веома зиненађен када су пренели изјаву шефа Мосада. Али то је можда тек одбијање да се даље служи. Тешко да је у Израелу замислив пуч попут оног у Турској из 2016. Армија је потчињена парламенту и влади. То је у Израелу одувек било тако, и у то није било сумње.
Тренутна ситуација је тренутак слабости који би могли да искористе непријатељи Израела. Да ли је реформа правосуђа донела потенцијално угрожавање безбедности Израела?
Ако би дошло до неког напада на Израел, сигуран сам да би се резервисти одмах пријавили за службу. Али свакако је и Иран о томе информисан. Према извештајима, приметни су напори иранских активиста на друштвеним мрежама, који се представљају и као провладини и као противници владе. Они покушавају да подгреју свађу у израеском друштву.
Привремено међу главне губитнике реформе правосуђа спадају добро образовани либерални људи, рецимо из сектора информационих технологија, који добрим делом доприносе израелском економском учинку. Да ли постоји опасност „одлива мозгова“?
То ће бити масовно! Управо сам боравио десет дана у Израелу. Скоро сви учесници протеста с којима сам разговарао покушавају да се снађу, да набаве стране пасоше, размишљају куда да оду. Доћи ће до одлива мозгова ако оваква реформа правосуђа прође. То ће Израелу нанети тешку штету, у економију, култури, технолошком развоју и тако даље.
Да ли је овакав развој догађаја неповратан или видите простор за компромис?
Можда постоји могућност да се избегну последице. То је сигурно намера протестног покрета, да се зауставе остали делови реформе правосуђа. Мада је Нетањаху сада позвао на компромис, нико више нема поверења у њега, чак ни његови коалициони партнери. По мени, једва да су могући смислени компромиси. Видећемо шта ће се десити наредних недеља.
Давид Ел
Извор: DW
