Биљке нису тако тихе, како иначе мислимо. Ако имају премало воде или су на други начин под стресом, производе звукове. То је установило једно истраживање.
Биљке под стресом могу да подигну поприличну буку која је за нас нечујан. Људи тај звук не могу да чују, али инсекти и животиње могу. Звуци су отприлике јачине нормалног разговора, али се одвијају у ултразвучном спектру, па су за човека превисоки, пишу научници Универзитета Тел Авив у стручном часопису „Цел”.
Научници су забележили да на удаљености од три до пет метара многи сисари и инсекти могу чути те тонове. Они су током истраживања пласирали микрофоне на десетак центиметара удаљености од биљки, у првој верзији истраживања из 2019. Снимало се и у звучно изолованој просторији и у стакленику. Биљке су производиле звуке на фреквенцији између 20 и 100 килохерца.
То што не чује људско уво, научници су трансформисали у чујне сигнале који личе на звук пуцкетање кокица, или када се стисне пуцкетава фолија за паковање са мехурићима.
Алгоритам разликује врсте стреса по тоновима
Биљке које су биле предмет истраживања биле су парадајз и дуван. Излагали су их различитим условима. У једном експерименту имале су премало воде, а у другом су им засекли стабљику. Није јасно да ли се биљке оглашавају да би комуницирале ас другим живим бићима.
Да би имали основу за поређење, научници су посматрали и примерке који нису били изложени тежим условима. Испоставило се да биљке под стресом производе знатно више звукова у односу на друге, 30 до 50 на сат. А када нису под стресом онда се биљке оглашавају само једном на сат.
Лилијах Хадани, стручњакиња за еволуциону биологију каже: „Kада парадајз уопште није под стресом, онда је веома тих”. Уз помоћ алгоритма научници су могли да разликују врсту тона која је зависила од врсте изложености стресу.

Бука и вриштање током жетве
И друге биљке као што су кукуруз или пшеница производе звукове под стресом, каже се у студији која сажима резултате истраживања.
„Зато је вероватно да се приликом жетве чују ти звукови“, каже Хадани. Њен тим је показао да способност произвођења звукова поседују и кактуси, винова лоза и коприва.
Резултати би могли имати конкретну корист за пољопривреду. На пример, на основу нивоа тонова може се прилагодити заливање и на пољима и у стакленицима.
Мехурићи у систему
Научници кажу да се узрок звучног оглашавања биљака мора потражити у њиховој унутрашњости. Kод биљака које добијају недовољну количину воде долази до такозване кавитације – стварање мехурова водене паре приликом испаравања. Они се шире и скупљају. То доводи до вибрација.
Молекуларни биолог на Универзитету Хајнрих Хајне у Диселдорфу Сибаји Kумар Сањал хвали ово истраживање. Према њему, на основу врсте тона може се одмах установити када биљкама недостаје вода. „Пре свега, алгоритми и техника снимања су веома добри“. Он додаје да је за будућа истраживања важно да се у њих укључе и друге биљне врсте.
Претходне студије истог тима из Израела вец́ су показале да биљке такође ‘чују’ и реагују на звукове животиња и открили да морски першун ослобађа слађи нектар када је изложен зујању пчеле.
Извор: Дојче веле

