Неких даведесетак минута прије него што је колона ЈНА кренула из Добровољачке улице, са управо пресретнутом депешом Армије БиХ, ушао сам у канцеларију генерала Милутина Кукањца, тадашњег команданта Друге војне области, који је сједео са Алијом Изетбеговићем и шефом Унпрофора, генералом Луисом Мекензијем.
Стежући у руци запис из нашег центра за прислушкивање, гдје се потврђује наређење Армији БиХ – напад на нашу војску, обратио сам се Кукањцу са жељом да му предам на руке доказ шта се спрема. Умијесто тога, рекао ми је да наглас читам шта имам, додајући да „више нема никаквих тајни“.
Овако се трагичног 3. маја 1992. у Сарајеву и погибије 42 војника и официра ЈНА сећа пуковник Ратко Каталина, тада начелник безбједности Друге војне области у Сарајеву и Кукањчев помоћник за послове безбједности. У ексклузивној исповијести за „Новости“, пуковник Каталина открива да је „јасно и гласно“ ишчитао наређење Армији БиХ под шифром „Босна 1“ да се колона ЈНА нападне и разоружа на свом путу и да нипошто не сме стићи у касарну Лукавица:
– На све то, Кукањац је рекао: „Па да, они само прете“, дајући затим Алији реч, који је казао да је он гаранција да се тако нешто не догоди. Мекензи је све вријеме ћутао.
Каталина је тридесетак минута касније лежао насред Добровољачке, прострељен дум-дум метком у леђа. Његов заменик Бошко Михајловић, тик уз њега, био је мртав. О тих пола сата, између 18 и 19 часова, када се могла зауставити несрећа која је задесила војнике ЈНА у центру Сарајева, пуковник Каталина размишља пуних 30 година.
– Надао сам се да ће Кукањац послије депеше ударити руком о сто и зауставити формирање колоне унутар Команде.
По изласку из канцеларије команданта отрчао је, сјећа се сваког тренутка наш саговорник, у центар за прислушкивање и питао оператера да ли је генералу Аци Васиљевићу, тадашњем начелнику безбједности ЈНА у Београд, пренио депешу под ознаком „хитно“. Добио је потврдан одговор.
– Ништа се није догодило.
– Умијесто свега командовано је људима да се укрцају у возила без икаквог припремног наређења, без икаквог борбеног упутства. Као глинени голубови, војници ЈНА послати су пред 15 јединица Армије БиХ. Пропуштено је првих 15 возила са Алијом, Кукањцем и Мекензијем, а онда је цистерна запречила улицу…
Изетбеговић и Кукањац сједели су другом транпортеру УН, а у првом је био генерал Мекензи. План је био, свједочи наш саговорник, да трећи транпортер преузме генерала Кукањца на путу за касарну Лукавица када Изетбеговић са Скендерије скрене у зграду Предсједништва. Међутим, колона је стала после 150-200 метара заприијечена од гомиле људи „који су поздрављали предсејдника“. Међу њима се појавио тада пуковник Армије БиХ Јован Дивјак.
– Изетбеговић је Дивјаку казао да пропусти колону, а Дивјак је одговорио да њега и Кукањца води у Председништво, а остале намјерава да задржи – говори нам пуковник. – За то вријеме успостављена је веза Изетбеговића са Ејупом Ганићем који је био у Предсједништву. На инсистирање Изетбеговића, Дивјак пушта колону. Појављује се и тадашњи министар полиције БиХ Алија Делимустафић, који се, поздрављајући све, обраћа окупљеним грађанима, речима: „Све је у реду!“
Кад је колона поново кренула, Алија се, каже пуковник Каталина, обратио Кукањцу: „Сад сте видели да нисам ја командант те војске!“ Одмах затим, преко радио-везе се, свједочи нам, чује упозорење из Штаба за руковођење акцијом Армије БиХ: „Центар говори… нико не смије проћи… само возила Унпрофора… наређење, сачекајте сви, свим јединицама извршна команда: Јуриш!“
– Општи напад на војску ЈНА је почео када је Алија већ приспио у Предсјдништво БиХ. Изетбеговић је могао и имао времена да спријечи најгоре. Немам сумњу у том, он је лично стајао иза тог масакра – уверен је наш саговорник. – Сви су учестовали у тој кланици недужних војника, у уској Добровољачкој појавила се маса нападача, поред ТО БиХ, ту су били и „Патриотска лига“, МУП-овци, „Зелене беретке“, некаква „Босна“ и маса разних „слободних стрелаца“ као што су Јуке, Цаце, Шеве, Ћеле и други. Они су се просто утркивали, ко ће више зла нанети припадницима Друге војне области. Ту су били и Јован Дивјак и Пушина, а појавио се и зет Алије Изетбеговића. Сви главни преговарачи били су на сигурном.
На предњем делу колоне, после одсецања ватрогасном цистерном, прво је нападнуто санитетско возило и убијен пуковник др Будимир Радуловић, начелник санитета.
– Покушао је, пре него што ће страдати, да убеди нападаче да су они лекари… Убијен је из непосредне близине, рафалом у главу, баш као и пуковник Миро Сокић и медицинска сестра Нормела Шуко. Поред њих, рањени су пуковници Мића Пантелић, Душан Ковачевић. Убијен је затим и пуковник Градимир Петровић, начелник техничке службе, „зелене беретке“ су потпуковника Бошка Јованића испребијале кундацима, пуцали му у леђа и мртвог га убацили у кабину возила – говори, готово у даху пуковник Каталина.
Према сведочењу нашег саговорника, у задњем делу колоне у „кадету“ су били пуковници Енес Тасо и Јосип Ивановић, затим војник, возач Здравко Томовић и грађанско лице у ЈНА Иванка Станков. Иза њих је био оклопни транспортер УН са Швеђанима који је требао да обезбеђује колону до Лукавице. Транспортер се, каже нам Каталина, окренуо и побегао када је на хаубу опела скочио наоружани човек и сасуо рафале у људе. Погинуо је возач Томовић, Тасо је тешко рањен, а Иванка и пуковник Ивановић су прошли са лакшим озледама.
– У мене и Бошка Михаловића, негде на средини колоне, пуцао је, по свему судећи, Заим Заги Бацковић. Пуковнику Михајловићу, зликовац је сасуо метак у потиљак јер се овај побунио што мене туче док лежим на стомаку. Метак у леђа направио ме инвалидом. Гледао сам у магновању како неке скидају допола голе, некима су поскидали и панталоне и чизме и туку, туку их све редом.
Наш саговорник је, каже нам, сигуран да је основна грешка код довођења Алије Изетбеговића у Команду ЈНА била што је генерал Кукањац у објекат пропустио и Јусуфа Пушину, екстремног помоћника Алије Делимустафића, да види свог председника. О чему га је Пушина информисао, нико не зна.
НАРЕДБА: У КОЛОНИ СВЕ ПАЛИТИ
Пуковник Каталина сведочи да је, када је напад на колону почео, највише команди из штаба преносио Заим Бацковић Заги.
Он се већ у току припрема за напад оглашавао радио-везом – „Порука од Загија, наређење од Загија за све јединице. Сва покретна возила непријатеља уништити. Припремите запаљиве смјесе и све палити“.
ОДЛУКА
Уставни суд БиХ је 17. јануара 2018. године прихватио апелације Богдане Томовић, мајке Здравка Томовића, и Гордане Гвозденовић, сестре Обрада Гвозденовића, војника ЈНА који су убијени у Добровољачкој улици у Сарајеву, и наложио Тужилаштву БиХ да у року од три месеца одговори на приговоре породица Томовић и Гвозденовић, и да се изјасни због чега је истрага у случају „Добровољачка“ стопирана одлуком некадашњег међународног тужиоца Џуда Романа 2012. године.
Извор: Новости
