На више од 800 страница богато илустоване Нове опште историје Мексика група истакнутих историчара исписује приповест о тридесет три хиљаде година ове изузетне земље. Према речима Боре Бабић, главне уреднице новосадске ИК Академска књига, био је ово велики издавачки и преводилачки подухват. У стварању књиге је учествовало 24 научника из Мексика, док је на преводу књиге на српски језик радило десет преводилаца којима је координирала проф. др Бојана Ковачевић Петровић
Наша култура обогаћена је вредном књигом, преводом издања Нова општа историја Мексика из 2010. године (ИК Академска књига), у Мексику објављена уочи обележавања 200. годишњице од проглашења независности Мексика и стогодишњице Револуције, тако да је приступ научника морао бити другачији од оног који су имали писци првог издања Опште историје Мексика из давне 1976. године.
Иако првобитно издање, које је приредио Данијел Косио Виљегас, представља важно дело писане културе Мексика, циљ научника је сада био потпуна обнова оригиналног пројекта. Од историчара који су учествовали у издањима од 1976. до 2000, у новој верзији присутно је само четворо: Бернардо Гарсија Мартинес, Хосефина Сораида Васкес, Андрес Лира и Лоренсо Мејер. Последње троје су за нову верзију своје делове написали од почетка до краја и они немају много везе са поглављима из претходних издања.
За разборитог читаоца
Управо је Данијел Косио Виљегас замислио и прво издање ове књиге као дело намењено „разборитом, а не ученом или просвећеном читаоцу“, да би та одредница остала да важи и за најновије издање из 2010, названом Нова општа историја Мексика – нова јер је реч о сасвим другачијој књизи, будући да у овај том није укључен практично ниједан текст из претходних издања. Оправдање да се у потпуности обнови нешто што, попут Опште историје Мексика, представља тако важно културно наслеђе је очигледно – историографска панорама се битно изменила током 35 година.
У првим поглављима књиге дат је исцрпан преглед насељавања јужноамеричког континента, првих држава и њених уређења, као и научног и културног развоја ове земље у претколонијалном периоду. Из књиге се сазнаје да 16. век доноси огромне промене у овој земљи, кроз детаљан опис делатности конкистадора, освајања Мексика и постављања нове државне управе праћене христијанизацијом, аутори обрађују три века колонијалне управе.
Борба за националну еманципацију и ослобођење од колонијалне власти резултираће независношћу Мексика почетком 19. века, али и означити почетак нових борби око природе друштвеног и политичког уређења које се наставља и у данашњици. Оно најзначајније, у овој књизи описани су развој језика, културне промене које је време доносило и развој мексичког националног идентитета, а у књизи се налазе и опширне биографије најистакнутијих мексичких уметника. Нова општа историја Мексика нуди свеобухватан преглед повести те латиноамеричке земље од њених најстаријих становника до данас.
Шеснаест поглавља
Двадесет четири стручњака тумачи историју Мексика у 16 поглавља, водећи читаоца кроз класично и посткласично доба, године освајања, експанзије и аутономије, период Нове Шпаније, процес стицања независности, нови поредак успостављен у XИX веку, епоху владавине Порфирија Дијаса, Мексичку револуцију, стварање нове државе, модернизацију Мексика и пут од ауторитарног режима ка демократији у 21. веку.
Нова општа историја Мексика (икада) објављена на српском језику писана је ученим, а пријемчивим стилом и представља драгоцено штиво како за стручњаке из историје и сродних области, тако и за сваког заинтересованог читаоца који ће у њој пронаћи обиље података из повести једне од најзанимљивијих земаља на планети. Доценткиња др Бојана Ковачевић Петровић је координирала преводилачким тимом у којем су, поред ње, били Љубица Трошић, Анђела Гашић, Илија Стевановски, Анђела Делић, Тијана Чупић, Тамара Николић и Далибор Солдатић. „У Мексику се историја може наћи на сваком кораку. Земља представља јединствену ризницу културне баштине, која званично негује шездесет и осам различитих језика, док неки стручњаци броје више од двеста“, рекла је Бојана Ковачевић Петровић у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду где је одржана промоција књиге.
Она је посебно похвалила седам младих преводилаца који су се први пут суочили са оваквом врстом академског текста и нагласила да је уредничка, лекторска и преводилачка екипа радила на овом пројекту три године што само по себи говори о посвећености тима да књига, кад буде пред читалачком публиком буде урађена на високо професионалном нивоу.
На представљању књиге Нова општа историја Мексика, поред издавача Боре Бабић и Бојане Ковачевић Петровић, говорили су ректор Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић, амбасадор Мексика у Србији Карлос Исауро Феликс Корона, уредник и преводиоц издања проф. др Далибор Солдатић и руководилац Центра за студије Латинске Америке Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Зоран Крстић.
„Овакво дело обједињује процес мешања староседелачке цивилизације и европске културе. Такође, разлике међу културама и начине на које су оне превазиђене, како би напослетку створиле мултикултурално друштво са једном од најбогатијих култура на свету“, нагласио је Карлос Исауро Феликс Корона који је, том приликом, истакао значај једне овакве књиге, јер је дугу историју Мексика „објединила у једну књигу која ће бити веома корисна за академску заједницу“. Он је рекао да је књига, поред превода на српски језик, до сада преведена на малајски и корејски језик.
Истинска слика Мексика
Професор др Владан Ђокић изјавио је да Београдски универзитет настоји да обезбеди различите приступе разним културама и језицима. Он је додао да је важно видети и шта се дешава у другим земљама, као и да је историја Мексика веома дуга, богата и турбулентна. Проф. др Далибор Солдатић нагласио је чињеницу да ово дело показује истинску слику Мексика. Он је напоменуо да ово дело суштински доприноси измени површних и искрвиљених слика о Мексику која су пласиране у Европи. „Ово је прва стручна књига о Мексику на српском језику, што је велики подухват. Поглавља су поређана хронолошки и кроз свако од њих обрађен је еконосмки, политички и културни аспект одређеног раздобља“, објаснио је проф. др Солдатић.
Проф. др Зоран Крстић предочио је важност овог дела за проучавање политичких феномена и поретка Мексика. Он је из угла политичког компаративизма указао на широк спектар политичких уређења кроз које је Мексико прошао и на који начин је то утицало на развој мексичког друштва. „Мексико се бори да очува свој понос и идентитет. Никакве реформе не смеју угрожавати специфичност мексичких вредности и посебности“, оценио је проф. др Крстић.
Имати у рукама и читати овако богато описану историју чудесне земље Мексико је заиста привилегија за читаоце, оне разборите, како вели један од покретача овог пројекта Виљегас.
Гордана нонин
Извор: Нови магазин
