Предизборна кампања је открила висок степен неповерења бирача у власт и опозицију, због чега ће, судећи по анкетама, излазност на биралишта бити мања него пре четири године, када се изјаснило 58 одсто гласача
У Грчкој ће се у недељу (21. маја), у условима врло израженог неповерења народа у власт и опозицију и, сходно томе, слабије заинтересованости за гласање, одржати парламентарни избори на којима, према свим анкетама, ниједна странка неће освојити потребну већину гласова да би сама формирала нови кабинет.
Предвиђа се, такође, да ће одзив бити слабији него 2019. године, када је гласало 58 одсто бирача, и да највеће шансе за победу има владајућа конзервативна Нова демократија (НД) актуелног премијера Кирјакоса Мицотакиса, испред левичарске Сиризе, коју предводи Алексис Ципрас.
Апатија бирача
Уморни од дужничке и енергетске кризе, сталног притиска миграната, пандемије којој одговор власти није био довољно ефикасан, па афера, попут скорашње с прислушкивањем, и дубоко озлојеђени недавном трагичном железничком несрећом, Грци су у изборној кампањи показали да мање него икада верују својим политичарима. Најбољи доказ за то је да се у финиш трке за места у парламенту ушло са око десет одсто неопредељених бирача. Лидер владајуће НД Кирјакос Мицотакис, наступајући на предизборним скуповима под страначким слоганом „Стабилност – одважност – напред“, обећао је повећање плата, ефикаснији државни апарат и боље здравство, али и чуо доста приговора на рад свог кабинета, за шта је, као главна потврда тога, потезана фебруарска катастрофа на железници, када је, у судару возова, погинуло 57 особа, углавном младих.
Лидер Сиризе Алексис Ципрас је своју радикалну левичарску коалицију промовисао, углавном, критикујући власт, што је у Грчкој стари политички манир. Имао је за то доста аргумената, али то, чини се, није било довољно да, како показују анкете, по шансама за тријумф на изборима претекне НД. Остале партије, почев од социјалистичког ПАСОК-а, далеко су од тога да буду победници.
У самом финишу кампање нешто више динамике унела је одлука Врховног суда да из изборне трке елиминише ултрадесничарску Националну партију – Грци (која је имала реалне шансе да „прескочи“ цензус од три одсто) зато што су њени лидери осуђени за криминална дела, и процене да она „неће служити слободном функционисању демократског устава“.
Суд је утврдио да иза ове странке стоји Илијас Касидијарис (42), бивши припадник забрањене неонацистичке Златне зоре, који, од 2020, служи тринаестогодишњу затворску казну пошто је та организација проглашена одговорном „за насиље, убиство, расизам и финансијске малверзације“. Национална партија – Грци је пресуду окарактерисала као „убиство демократије тамо где је рођена“ и најавила да ће правду потражити пред европским правосуђем.
Незадовољство је изразио и остатак опозиције, налазећи да одлука суда, због доношења у „задњи час“, чини изборе нерегуларним. На питање коме ће отићи гласови елиминисане партије, најчешћи одговор је – Сиризи.
Известан други круг
НД ће, зависно од анкета, које у Грчкој неретко оману, освојити између 29 и 32 одсто гласова, Сириза три до четири процента мање, а онда следи социјалистички ПАСОК (8,5), ККЕ (комунисти) и странка МеРА 25 бившег министра финансија Јаниса Варуфакиса. Шансе да се, након првог круга гласања, оформи коалициона влада практично не постоје, најпре због тога што је лидер НД и актуелни премијер Мицотакис већ најавио да они неће ићи на такво решење, а онда и због чињенице да нема изгледа да се остале партије договоре око владе. Сириза би, на пример, желела да влада са ПАСОК-ом, али није реално да те две странке могу у недељу освојити 151 од 300 места у парламенту.
У другом кругу, заказаном за 2. јул, који се спроводи по другачијем систему и доноси бонус гласове победнику, најбоље изгледе за формирање самосталне владе имала би НД. То би значило наставак владавине ове десничарске странке која је државно кормило преузела 2019. године, победивши Ципрасову Сиризу. Уверен да је његова влада и у минулим годинама радила добро, Мицотакис је већ најавио да ће унутрашња и спољна политика земље бити на већ утврђеним основама.
Грчка је чланица Европске уније и НАТО-а што, у битној мери, одређује њен међународни положај и деловање у односу на друге земље. За Атину ће, по свему судећи, посебно важни бити односи с Турском јер је између две земље већ више пута долазило до озбиљних заоштравања, пре свега због разграничења у Егејском мору. Не буде ли, међутим, разрешења и у поновљеном гласању, нови избори би, највероватније, били у септембру. Што се Србије тиче, не би требало очекивати да ће званична Атина признати независност такозваног Косова, иако нас је веома изненадила недавном уздржаношћу на гласању за чланство те лажне државе у Савет Европе. Треба рећи да је грчка опозиција жестоко критиковала овакав потез актуелне власти и да он, чини се, није наишао на одобравање већине Грка.
Јово Вуковић
Извор: Печат
