Готово је извесно да ДПС-ова коалиција неће успети да освоји већину потребну да самостално формира власт у Подгорици, а њихов резултат зависиће директно од фактора изборне апстиненције грађана Подгорице. Што мање људи буде гласало, веће су шансе за ДПС, стога, уколико не желите да ДПС и даље води Подгорицу, треба да изађете на гласање, политичка понуда је сасвим солидна.
Будући да трећина грађана Црне Горе живи у Подгорици, локални избори у главном граду Црне Горе заиста представљају добар узорак како ће се језгро црногорских бирача понашати на парламентарним изборима (уколико до њих не прође одвише времена и у међувремену се не десе неке тектонске промене на црногорској политичкој сцени).
ДПС је коначно окупио све своје сателите, све странке које директно или индиректно зависе од финансијске подршке Мила Ђукановића и његове национал-популистичке идеологије. Ту су и СДП, СД и формално партије националних мањина, чији су лидери заправо лично лојални Ђукановићу, а не својим етничким групама чије интересе треба да представљају.
Наспрам ове „нечасног савеза“ имамо четири партијске листе које ће највероватније чинити нову већину у градској скупштини – ДФ, Европу сад, демократе и УРА. Милан Кнежевић је логично избегао врућ кромпир који му је у руке покушао угурати непопуларни Андрија Мандић, јер Кнежевић, као звезда ДФ-а у успону, у будућности има веће амбиције од места градоначелника Подгорице. Лидер листе је бивша министарка здравља, Јелена Боровинић Бојовић, коју су многи конспиролози, већина од њих симпатизери ДФ-а, презирали због увођења противепидемиолошких мера, али која се сада маркетиншки представља не као „зли вакционаш“, већ као лекарка митрополита Амфилохија (све је поштено у љубави и политици). У исту коалицију унет је (мање-више буквално) и официјални кандидат Београда на овим изборима, Владислав Дајковић.
Највеће изненађење биће покрет Европа сад. Питање је која ће листа међу анти-ДПС партијама имати највећи удео у бирачком телу, али ће Европа сад као нова партија узети сигурно сасвим солидан део гласова и етаблирати се као нови играч на политичкој сцени. Кандидатура другог човека тог покрета, Јакова Милатовића, као носиоца листе говори о томе да Европа сад озбиљно улази у подгоричке изборе са озбиљним намерама.
Демократе су наставиле са сувише централизованим приступом у спровођењу кампање, они као и УРА у случају са Дританом Абазовићем, превише истичу свог партијског лидера, Алексу Бечића. Зашто називати листу демократа или УРА по партијским лидерима, уколико се ради о локалним изборима на којима ти лидери нису заиста носиоци листе? То сведочи о две ствари: прва, те партије имају превише централизовану унутрашњу структуру, што је лоше за развој страначке демократије и управљање државом; друга, нису довољно радили на промоцији својих кадрова, што је опет производ инокосног приступа руковођења странком. УРА ће сигурно бити пласирана иза демократа, али да ли ће демократе бити пласиране испред Европе сад, то је главно питање. Готово је извесно да ДПС-ова коалиција неће успети да освоји већину потребну да самостално формира власт у Подгорици, а њихов резултат зависиће директно од фактора изборне апстиненције грађана Подгорице. Што мање људи буде гласало, веће су шансе за ДПС, стога, уколико не желите да ДПС и даље води Подгорицу, треба да изађете на гласање, политичка понуда је сасвим солидна.
Александар Ђокић
