Gotovo je izvesno da DPS-ova koalicija neće uspeti da osvoji većinu potrebnu da samostalno formira vlast u Podgorici, a njihov rezultat zavisiće direktno od faktora izborne apstinencije građana Podgorice. Što manje ljudi bude glasalo, veće su šanse za DPS, stoga, ukoliko ne želite da DPS i dalje vodi Podgoricu, treba da izađete na glasanje, politička ponuda je sasvim solidna.
Budući da trećina građana Crne Gore živi u Podgorici, lokalni izbori u glavnom gradu Crne Gore zaista predstavljaju dobar uzorak kako će se jezgro crnogorskih birača ponašati na parlamentarnim izborima (ukoliko do njih ne prođe odviše vremena i u međuvremenu se ne dese neke tektonske promene na crnogorskoj političkoj sceni).
DPS je konačno okupio sve svoje satelite, sve stranke koje direktno ili indirektno zavise od finansijske podrške Mila Đukanovića i njegove nacional-populističke ideologije. Tu su i SDP, SD i formalno partije nacionalnih manjina, čiji su lideri zapravo lično lojalni Đukanoviću, a ne svojim etničkim grupama čije interese treba da predstavljaju.
Naspram ove „nečasnog saveza“ imamo četiri partijske liste koje će najverovatnije činiti novu većinu u gradskoj skupštini – DF, Evropu sad, demokrate i URA. Milan Knežević je logično izbegao vruć krompir koji mu je u ruke pokušao ugurati nepopularni Andrija Mandić, jer Knežević, kao zvezda DF-a u usponu, u budućnosti ima veće ambicije od mesta gradonačelnika Podgorice. Lider liste je bivša ministarka zdravlja, Jelena Borovinić Bojović, koju su mnogi konspirolozi, većina od njih simpatizeri DF-a, prezirali zbog uvođenja protivepidemioloških mera, ali koja se sada marketinški predstavlja ne kao „zli vakcionaš“, već kao lekarka mitropolita Amfilohija (sve je pošteno u ljubavi i politici). U istu koaliciju unet je (manje-više bukvalno) i oficijalni kandidat Beograda na ovim izborima, Vladislav Dajković.
Najveće iznenađenje biće pokret Evropa sad. Pitanje je koja će lista među anti-DPS partijama imati najveći udeo u biračkom telu, ali će Evropa sad kao nova partija uzeti sigurno sasvim solidan deo glasova i etablirati se kao novi igrač na političkoj sceni. Kandidatura drugog čoveka tog pokreta, Jakova Milatovića, kao nosioca liste govori o tome da Evropa sad ozbiljno ulazi u podgoričke izbore sa ozbiljnim namerama.
Demokrate su nastavile sa suviše centralizovanim pristupom u sprovođenju kampanje, oni kao i URA u slučaju sa Dritanom Abazovićem, previše ističu svog partijskog lidera, Aleksu Bečića. Zašto nazivati listu demokrata ili URA po partijskim liderima, ukoliko se radi o lokalnim izborima na kojima ti lideri nisu zaista nosioci liste? To svedoči o dve stvari: prva, te partije imaju previše centralizovanu unutrašnju strukturu, što je loše za razvoj stranačke demokratije i upravljanje državom; druga, nisu dovoljno radili na promociji svojih kadrova, što je opet proizvod inokosnog pristupa rukovođenja strankom. URA će sigurno biti plasirana iza demokrata, ali da li će demokrate biti plasirane ispred Evrope sad, to je glavno pitanje. Gotovo je izvesno da DPS-ova koalicija neće uspeti da osvoji većinu potrebnu da samostalno formira vlast u Podgorici, a njihov rezultat zavisiće direktno od faktora izborne apstinencije građana Podgorice. Što manje ljudi bude glasalo, veće su šanse za DPS, stoga, ukoliko ne želite da DPS i dalje vodi Podgoricu, treba da izađete na glasanje, politička ponuda je sasvim solidna.
Aleksandar Đokić
