У тезу да ће избори ипак бити на пролеће 2024. године, упућени убацују и политичко сујеверје. За деценију власти напредњаци су јасно показали – воле више пролећно и ранолетње гласање
Месецима се прича да би грађани могли поново на гласање крајем године или на пролеће. Председник Александар Вучић наглашава да никада није бежао од избора, иако не мисли да је то сада добро решење. Такође, ако опозиција хоће оставке владе или председника, да ни то није проблем, да ће неке добити одмах, неке можда мало касније и да се тада иде на изборе. Расплет политичких прилика свакако се очекује 27. маја на ванредној Скупштини напредњака.
Звукови који долазе из Немањине 11 до Андрићевог венца, барем према речима председника Републике Александра Вучића нису музика за његове уши. Више – раштимован оркестар.
„Нека врста штимања би могла бити реконструкција Владе. Наравно, остаје опција избора. Оно на шта је Вучић прилично осетљив и што стално говори, то је питање легитимитета и ако му неко доведе у питање легитимитет, избори су врло реално решење. И управо је оно обећање Александра Вучића Драгану Ђиласу за београдске изборе било на основу теме легитимитета. Али актуелна ситуација, сва ова дешавања, су тај тип избора, само београдски – обесмислили“, сматра директор „Демостата“ Зоран Пановић.
Шта се наслућује из оставке Бранка Ружића
Да је реконструкција виђена као међукорак до нових избора наслућује и оставка министра просвете Бранка Ружића. Било их је више у протеклој деценији.
Као велика, памти се она из 2013. године. После свега годину дана Владе Ивице Дачића, промене је претрпело девет ресора. Места у њој више није било за Уједињене регионе, тада већ бившег министра економије и финансија Млађана Динкића.
Пановић сматра да Влада мора да има једну врсту конзистентности.
„Ту ће се можда правити нешто што је хомогеније у смислу да нема толико соло искакања. То сте увек имали, неко потенцира европске интеграције, неко изађе па каже нешто сасвим друго, али то би било добро за Србију да се уштима“, додаје Пановић.
Није искључена оставка целе Владе
Актуелни министар војни Милош Вучевић не искључује могућност да цела Влада на страначком органу поднесе оставку.
Вучевић каже да је за премијерку питање да ли је време за реконструкцију кабинета, али да јесте време да се провери рад сваког министра.
Бојан Клачар из ЦЕСИД-а очекује крајем маја и почетком јуна одређене промене у СНС-у, односно промене у деловању Народног покрета који је основао Александар Вучић.
„Верујем да ту треба да очекујемо неке информације“, додаје Клачар.
Странке о изборима – за и против
И док коалициони партнер напредњака – СПС – није за ванредне парламентарне изборе, увек су, кажу, спремни да грађани оцене њихов рад.
Избори сада, сматрају у странци Вука Јеремића, неће решити проблем, а њихово помињање за њих је замајавање јавности.
Да избори нису тема – сматрају и у Покрету слободних грађана. ССП тражи изборе. Моменталну промену власти, и то оставком целе Владе и председника државе, траже Двери.
Рејтинзи и околности – коме (не) требају избори
Чињеница је, оцењује Клачар, да избори у овом моменту не одговарају ниједној политичкој странци посебно.
„Када говоримо о рејтинзима и када говоримо о популарности, ту нема драматично великих промена у односу на априлске изборе 2022. Наравно, постоје одређене промене које су се десиле, постоје околности које одговарају више неким политичким странкама, можда десничарским странкама у случају одређених компликација у преговорима између Београда и Приштине“, наглашава Клачар.
И док се чека одлука, аналитичари су сагласни да је СНС инфраструктурно спреман за изборни “блицкриг“. За 45 дана, што је законски рок од расписивања, кажу, све се стиже.
У тезу да ће избори ипак бити на пролеће 2024. године, упућени убацују и политичко сујеверје.
За деценију власти напредњаци су јасно показали – воле више пролећно и ранолетње гласање.
Милица Пујкиловић
Извор: РТС
