Пише: Ивица Петровић
Тучу у скупштини председница парламента Ана Брнабић искористила је да експресно укине било какву даљу расправу. Преко 60 тачака дневног реда прешла је за свега неколико минута, закључила фантомску расправу и већ за ову среду (27. новембар) најавила гласање о усвајању буџета за 2025. годину.
Опозиција је, иначе, данима уназад тражила расправу о поверењу Влади и за то је тврди обезбедила довољан број потписа, али је и тај захтев просто игнорисан. Ана Брнабић је одбијање тог захтева објаснила тиме да следи расправа о буџету, на којој ће опозиција свакако нападати Владу, али је каснији развој догађаја чини се показао да председник Србије не подноси парламентарну демократију и да чак и највише законодавно тело у земљи мора бити ућуткано на све начине.
За власт је опозиција системска грешка
Александар Вучић је тиме практично озваничио диктатуру у Србији, оцењује за DW један од оснивача иницијативе ПроГлас Гојко Божовић, али додаје и да је „парламентаризам суштински у Србији прекинут много раније“.
„Власти опозицију виде као неку врсту системске грешке, која, ако се не може уклонити, онда се мора сузбити у највећој могућој мери. Ако се нека опозиција појави у скупштини, њој се на све начине мора одузети глас, а ово укидање расправе о поверењу Влади и о буџету је незапамћени случај у парламентарној демократији. Тако да из хибридног режима ми сада прелазимо у диктатуру која рачуна са све више елемената страха“, каже Божовић за DW.
Вучић рачуна на збуњеност Европе
Александар Вучић интимно жели да буде прави диктатор и њему парламент симболички смета, оцењује за DW политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
„Власт већ сада може да провуче сваку одлуку кроз парламент, али сама чињеница да парламент постоји њему је једна врста сведочанства да макар формално није апсолутни господар. Ово дешавање у парламенту је увођење диктатуре. До сада смо имали ауторитарну спин диктатуру, а с појачаним степеном репресије Вучић сада иде даље. Он се нада да ће због победе Трампа Европска унија бити збуњена и да ће се у таквим околностима њему толерисати много већа диктатура него досадашња“, скреће пажњу Анђелковић.
Излаз из неке политичке кризе Вучић је често тражио и у расписивању ванредних избора, и Гојко Божовић сматра да „такав исход не би требало никога да изненади“.
„Управо због тога што су то избори под непоштеним и неравноправним околностима. Ми видимо да власт од трагедије у Новом Саду упорно покушава да скрене пажњу с тог догађаја, али им то не успева. Зато мислим да је могуће да се иде на изборе, али власт ће наравно инсистирати на истим условима, што неће довести до реалног приказивања воље грађана“, наводи Божовић.
Избори као излаз из кризе?
„Увек када не зна шта да ради, Вучић иде на изборе, јер се на њима купује време“, указује Драгомир Анђелковић и додаје:
„На тим изборима се унапред зна резултат. Зато опозиција, ако жели да нешто промени на тим изборима, не сме да прихвати да иде на изборе под његовим условима. Док се не формира привремена влада, која би уз асистенцију ЕУ организовала фер изборе, на те изборе не би требало излазити“, напомиње наш саговорник.
Корупција убија грађане
Након новосадске трагедије „опозиција хоће грађански рат, а ми хоћемо да радимо“ – то је постала нова мантра власти. Гојко Божовић примећује да је она на фону генералне међународне ситуације, где је пуно напетости и наговештаја сукоба.
„Власт стога покушава да те претње и стрепње грађана претвори у предност на домаћем терену, а последице њиховог рада грађани свакодневно осећају кроз економску, друштвену и политичку кризу, и резултати њиховог рада се обрушавају на главе грађана. Корупција при томе не само да пустоши буџет него убија грађане ове земље“, каже Божовић.
Драгомир Анђелковић примећује да би Александар Вучић „заиста желео да на миру ради са својом екипом, али њихов рад је корупција, отимачина, пљачка и уништавање Србије.“
Вук Јеремић: Герила и нервоза: Туча у Скупштини – предворје новог политичког стања
„Тако да они раде на претакању свих националних ресурса у њихове приватне џепове. Када би опозиција то мирно гледала, за њих би то све било у реду. Њима је проблем што им се опозиција и грађани сада све више супротстављају“, напомиње Анђелковић.
Режим би да укине протесте
Ситуација у којој је суспендован парламентаризам у Србији поставља пред опозицију тешку дилему, јер је постало јасно да нема много користи од институционалне борбе против режима. Све су бројнији и гласови који траже оштрији одговор на репресију власти на улици и који сматрају да је прошло време шетњи и мирних протеста.
Гојко Божовић такође примећује да је опозиција дуго имала дилему око институционалне и ванинституционалне борбе.
„Ми видимо да је власт заузела једну по једну територију и сада покушава да провокацијама и репресијом спречи и грађанске протесте. То се покушава кроз серију инцидената у којој учествују препознатљиви активисти Српске напредне странке и режим сада покушава да спречи, не само институционалну, него и ванинституционалну борбу опозиције. Мислим да је то озбиљна грешка режима, јер грађани више немају где да се повлаче, а имају потребу да изразе своје незадовољство, које је у Србији огромно“, напомиње један од иницијатора ПроГласа.
Расте ниво репресије
Крајње је време да се подвуче црта и да се констатује да је у Србији диктатура, да се изађе из парламента и да опозиција формира слободни парламент који би радио пред очима грађана, оцењује Драгомир Анђелковић.
„Тако би се тачно видело ко је из опозиције спреман да се бори, а ко је спреман да и даље учествује у Вучићевој превари. Након тога би тај парламент требало да се обрати Европској унији и да се затражи арбитража, јер је Србија као кандидат за чланство прихватила да се ЕУ меша у наш правосудни и политички систем. Мора се затражити заштита од ЕУ, јер ово је класична диктатура с хапшењима, врло вероватно и ликвидацијама, и са спрегом мафије и државе. А грађани се морају позвати на пасиван отпор“, наводи Анђелковић.
Гојко Божовић скреће пажњу да протеклих годину дана расте ниво репресије, али и сматра да, „како буде расла репресија, то ће бити све непријатније и онима који из разних разлога подржавају власт у Србији, али и иностраним актерима који подржавају српску власт. Власт има извесну подршку из демократских земаља, и то такође фрустрира грађане Србије“, закључује Божовић за DW.
Извор: Дојче Веле
