Пише: Милош Лалатовић
За рок музику можемо рећи да је умјетност, ако смо бар један пут чули неки инструментал фронтмена бенда “Смак“, Радомира Михаиловића Точка. Кроз његов опус је проткан бол балканског човјека ,меланхолија, као што је кроз блуз, присутан бол црначког становништва. Животна прича овога човјека је дубока…
Рођен 1950.године, одрастао у Чачку,поријеклом Херцеговац. У дјетинству је имао чудну повреду, која му је одредила живот. Када је имао седам година, отишао је са одељењем на излет. Мајка му је позајмила из комшилука од старије дјеце патике. Пошто је дуго пјешачио у патикама добио је ткз. пјешачку болест. Ово ће му бити врло тешко животно искуство, пошто је дуги низ година провео по болницама. Имао је јаке болове, тако је једном рекао „да је бол у костима најтежа“.
Пропуштио је школовање, због болести,п а није могао да заврши никакву школу. Његов отац, који је био колар, отуд и тетоваважа точка на његовој шаци, по коме је добио надимак, предложио му је да се бави музиком. Пошто је припадао хипи генерацији са ових простора, опредијелио се за рок музику. Оснива бенд “Смак“са осталим члановима. У њему свира гитару. Колики је квалитет овога бенда може се видјети по легенди, која је могуће истинита.
Наиме,приликом гостовања тада можда најпопуларнијег свјетског бенда Југославији, „Лед Цепелина“,“Смак“ је био предгрупа на концерту. Чувени „Цепелини“, нијесу хтјели да изађу да свирају након „Смака“, љути на менаџере, што су им нашли тако добар бенд за предгрупу…
Неки од „Смакових“ хитова, гдје су обрадили етно музику у рок стилу оставили су неизбрисив траг југословенске и српске, па и балканске културе. Само да поменемо хитове у извођењу Точка „Зајди, Зајди“, „Укор“, па, „Блуз у парку“, “Шумадијски блуз“…
Може се рећи да је свака пјесма, гдје свира Точак умјетничко дјело. Интересантан период бенда био је и деведесетих, када је вокал био Дејан Најдановић Најда. Издали су тада албум под називом „Биоскоп Фокс“. Неки од познатих хитова са овога албума су „Мирис ње“, „Иди“, „Лисица“…
Точак данас врло ријетко даје интервјуе, бави се школом гитаре. Кад свој живот сагледа кроз повреду, коју је имао у дјетињству, каже, „да му је донијела велики бол, али да би било штета, да се није бавио музиком. Велики узор му је био још један мајстор гитаре Џими Хендрикс…
Хендрикс је можда био „маг гитаре“, а Точак је сигурно балкански гитарски мистик…
