Успеси српске ведете у скоку удаљ кроз призму статистике коју је урадио њен тренер Горан Обрадовић
Завршен је први од четири дела гласања за најбољу сениорку Европе у 2023. години. Међу 10 кандидаткиња је и наша најбоља представница до сада, Ивана Шпановић-Вулета. После ове фазе, у којој се од 22. септембра до синоћ у поноћ, огласила најшира јавност, три даме ће проћи кроз још три решета и 21. октобра биће проглашена победница.
Док чекамо резултате, завирили смо у статистику Иване Шпановић – Вулете, коју је урадио њен тренер Горан Обрадовић.
– Завршила је годину као најбоља у скоку удаљ. На том месту налази се 50 недеља – констатује легендарни тренер на почетку разговора. – Рачунају се пласмани и резултати с пет најјачих такмичења у последњих годину дана. Национални рекорд на отвореним борилиштима поставила је у финалу Првенства света у Будимпешти и тих 7,14 метара најбоље је ове године на целој планети.
Почела је да поставља сениорске рекорде Србије 24. јула 2009. у Новом Саду у финалу Првенства Европе за јуниорке са 6,71 м. Тада је била друга иза Дарје Клишине (Русија) и то је последњи пут да је изгубила на неко такмичењу у Србији (а да због повреде није морала да прекине скакање), мада су одржана првенства света и Европе у дворани, купови Старог континента, првенства Балкана…
Чак 11 пута померала је границу под небом, а под кровом у 10 наврата од 6,36 м у Бекешчаби (Мађарска) 21. јануара 2006. до 7,24 м у Београду на Првенству Европе 5. марта 2017.
– Споменуто одличје у главном граду Мађарске ове године јој је 15. по реду на сениорским шампионатима Европе, света и олимпијским играма. Од тога је више од половине златних, конкретно осам, две су сребрне и пет бронзаних.
Једино је у историји ове дисциплине успешнија Источна Немица Хајке Дрекслер са 20 пењања на победничко постоље (13+4+3), а следећа је Италијанка Фиона Меј с 10 (4+4+2). Невероватно је с каквим се именима, дословно легендама наша рекордерка пореди. Јасно је да је онда и сама светска легенда у скоку удаљ.
– У овој категорији, по броју медаља је друга, али је зато у Дијамантској лиги неприкосновена.
Има Ивана 49 учешћа и 19 победа. У финалима је учествовала осам пута и шест пута тријумфовала. Освојила је пет трофеја: 2016. и 2017, па 2021, 2022. и 2023.
– Иза ње су Американке Бритни Рис и Тијана Бартолета са по два трофеја у скоку удаљ. Бритни је, иначе, једина ривалка против које Ивана има негативан скор. Од свих осталих је успешнија у „двобојима”, с тим што је нерешено са Елоиз Лесур. Рачунао сам оне девојке из врха, с којима се сусрела више од 10 пута. Нису се Бритни и Тијана Дијаманта домогле у узастопним сезонама, па је и по томе Ивана јединствена.
По седам трофеја имају Рено Лавилени у скоку мотком и Кристијан Тејлор у троскоку. Шест су се домогле Сандра Перковић у бацању диска и Катарина Ибаргуен у троскоку.
– Онда креће шесторка са по пет, међу којима је и моја ученица: Ивана Вулета, скок удаљ, Марија Ласитскене у скоку увис, Шели-Ен Фрејсзер-Прајс на 100 и 200 метара, Валери Адамс у бацању кугле, Барбара Шпотакова у бацању копља и Ноа Лајлс на 100 и 200 метара.
Извор: zurnal.rs
