Од када је почела економска криза 2011. године, радници мигранти су почели да напуштају Италију да би се вратили у своју земљу поријекла или кренули ка сјеверној Европи. Овај тренд је погоршала пандемија, са веома значајним посљедицама у одређеним секторима – преноси француски Kurie Enternasional у свом прегледу штампе. Laura Della Vecchia из дневника La Republika одмах је огласила узбуну.
Организовати мигранте према захтевима компанија
„У нашој покрајини, компаније имају све више потешкоћа да пронађу радну снагу, брине се предсједник секције Kонфиндустриа (италијанско удружење послодаваца) у граду Вићенци. Имигранти, који су овде боравили, одлазе. Миграционе токове морамо држати под контролом, истина, али их треба организовати према захтјевима компанија.“
„Ово је идеја коју дијеле и многи други послодавци широм Италије, јер феномен који описује Лаура де ла Већа утиче на цијелу земљу. Многи имигранти напуштају Италију, а овај тренд није нов“, каже за римски дневник истраживач Енрико Ди Паскуале.
„Од кризе 2011. имигранти су почели да одлазе, а феномен се повећао са пандемијом. Они који су имали несигуран посао и остали су незапослени – радије су се вратили кући, или су се преселили у земље ближе са лингвистичке тачке гледишта, као што су Француска за Сјеверноафриканце или Уједињено Kраљевство за Азијате. То су земље које често нуде више професионалних могућности.“
Пољопривреда, грађевинарство и туризам – без довољно радника
Иако не постоје прецизни статистички подаци о овим кретањима имиграната унутар ЕУ, прогресивни медији износе друге бројке које се тичу света рада у Италији.
„У 2019. години 10,3% запослених у Италији били су имигранти, данас смо на 10%“, преноси Ла Република. Према писању дневника, ова мала разлика може се показати одлучујућом „у одређеним секторима, као што су пољопривреда, грађевинарство или туризам, гдје је допринос радника имиграната фундаменталан“.
„Ове године нашем сектору би било потребно најмање 100.000 страних радника, каже Романо Магрини, члан италијанског удружења пољопривредника Kолдирети. „Успјели смо да добијемо само 10 до 15.000 њих – и то прекасно. Сезона бербе воћа је већ почела.”
Са 18 одсто радника из иностранства, пољопривреда је сектор који највише зависи од ове радне снаге, али са 15,5 одсто и 15,3 одсто прате га грађевинарство и хотелијерство – ресторатерство. Овај посљедњи сектор жали због тога што је „изгубио 243.000 радника поријеклом из земаља изван ЕУ“, процењује Лучано Сбрага, замјеник директора федерације која окупља хотелијере и угоститеље широм Алпа.
„Да ли је могуће натјерати избјеглице да раде?“
Проблем је заједнички за различите секторе, до те мере да се Ла Република пита: „Суочени са овим недостатком радне снаге, да ли је могуће натјерати избјеглице да раде?“
Питање је сложено али, притиснуто потребама, Анце (удружење грађевинара) је преузело вођство и „склопило споразум са Министарством рада да обучи и интегрише 3.000 ´угрожених миграната´. Удружење је чак почело да бира раднике у њиховој земљи поријекла како би их довело у Италију уз уговор и загарантован боравак.”
У исто вријеме нова влада и даље блокира три брода невладиних организација који су спасавали мигранте на мору код обале Сицилије.
Извор: balkanmagazin
