Запад је у конвулзији, Исток је у резигнацији. Запад непрестано гризе Дрво Познања, и осећа све већу глад за знањем, Исток седи под Дрветом Живота, но не може да се маши за плод. Запад је махнит за организацијом, Исток је махнит за организмом. Запад неуморно уређује спољашње ствари, док унутрашње вредности једна за другом ишчезавају, Исток неуморно култивише унутрашње вредности, док спољашње падају и пропадају. Запад зида чудовишне вавилонске куле, но пошто се те куле зидају од неотесаног камена и увек нагнуте на једну страну, куле се брзо сурвавају; Исток знојно глача камен по камен, но никако не може да га сложи у једну грађевину. На Западу се култивишу ствари, и ствари се блистају, а човек све више дивља и покрива се мраком, на Истоку се култивишу поједини људи, и поједини људи се блистају, а ствари стоје у дивљини и расту у корову.
Запад верује у дела човечја на првом месту, па у дела Божија на другом месту, па у Бога на трећем месту; Исток верује у Бога, али ниподаштава дела Божија и одбацује дела човечија. Зато Запад нема јединства нити може да дође до јединства, јер јединство је само у Богу; и зато Исток има јединства унутрашњег, али неће да га спроведе и споља. И зато активности Запада прелази тако често у рат и мир Истока у резигнацију.
А зашто је то све тако, питаш, дете моје? Зато што Запад не може да усвоји Христа, а Исток не може да усвоји Исуса. Или, зато што Запад признаје човека, а не признаје Бога, док Исток признаје Бога, а не признаје човека. Зато је Запад у конвулзији, а Исток у резигнацији. А Исус Христос шири обе руке да загрли у један загрљај Исток и Запад, али не може; не може да загрли Исток због нирване нити Запад због мачева.
Гле, Исток и Запад су у души твојој. Конвулзија и резигнација су зрна на истом гумну. Дрво познања и Дрво Живота расту једно уз друго. Исток и Запад се сударају у сваком човеку. Они не значе суседство но двобој. Кад би Исток и Запад значили суседство а не двобој, мир би царовао у човеку, и у свету; конвулзија и резигнација тада би биле замењене позитивним и благим силама.
Познај Дрво Живота, и излечићеш се и од болести Запада и од болести Истока. И бићеш здрав и потпун човек. А здрав и потпун човек је оптимист. Тада ће се рад и вера – антиподи поменутих болести – расцветати на ђубрету конвулзије и резигнације.
Св. Владика Николај Велимировић
