Да Винчијева мајка била сексуална робиња са кавкаских планина
16. март, 2023.
Саопштење Библиотеке Српске Патријаршије
16. март, 2023.
Прикажи све

Исповест агента ФБИ-ја који је испитивао Садама Хусеина: Његов највећи непријатељ нису биле САД

Исповест агента ФБИ-ја који је испитивао Садама Хусеина: Његов највећи непријатељ нису биле САД

Након хапшења Садама Хусеина 2003. године, ФБИ је одлучио да је Џорџ Пиро, либанско-амерички специјални агент у средњим тридесетим годинама који је говорио арапски, права особа за испитивање бившег председника Ирака. Пиро је био под огромним притиском да од Садама сазна истину о ирачком оружју за масовно уништење и наводним везама са Ал Каидом. У интервјуу за Си-Ен-Ен говорио је о презиру који је Хусеин гајио према Осами бин Ладену, највећем нерпијатељу Ирака под влашћу Садама Хусеина, као и према говору који је променио разумевање те земље.

Исповест агента ФБИ-ја који је испитивао Садама Хусеина: Његов највећи непријатељ нису биле САД

Садама Хусеина након хапшења прво је испитивала ЦИА, да би онда, током седам месеци, Пиро разговарао с њим по неколико сати дневно а да нико други није смео да уђе у собу за испитивање. Пиро је открио да никакво оружје за масовно уништење не постоји и да Садам презире Осаму бин Ладена, вођу Ал Каиде.

Према наводима Си-Ен-Ена разговори Садама Хусеина са Пиром потврдили су да је рат у Ираку био „првобитни грех Америке“ у зору 21. века – рат вођен под лажним претпоставкама, сукоб који је убио хиљаде америчких војника и стотине хиљада Ирачана.

Како је Пиро одабран

Пиро је рекао да је примио позив на Бадње вече, око пет сати увече, од вишег руководиоца у Одељењу за борбу против тероризма који га је обавестио да је изабран да испитује Садама Хусеина у име ФБИ-ја.

„Паника. У почетку, бићу искрен, било је застрашујуће знати да ћу сада испитивати некога ко је био на светској сцени толико година. Чинило се тако значајном одговорношћу у име ФБИ-ја. Отишао сам у књижару и купио две књиге о Садаму Хусеину како бих могао да почнем да побољшавам разумевање о томе ко је он и о свим стварима које ће бити важне у развоју стратегије испитивања“, казао је Пиро.

Једном је, додаје, већ био у Ираку и почео да развија разумевање ирачке културе и партије коју је водио Садам.

„На првом састанку са Садамом, у року од 30 секунди, знао је две ствари о мени. Рекао сам му да се зовем Џорџ Пиро и да сам ја главни, а он је одмах рекао: ‘Ти си Либанац.’ Рекао сам му да су моји родитељи Либанци, а онда је рекао: ‘Ти си хришћанин.’ Питао сам га да ли је то проблем, а он је рекао – апсолутно не. Волео је либански народ. Либанци су га волели. А ја сам рекао: ‘Па, одлично. Дивно ћемо се слагати'“, присећа се Пиро.

Садам је био сунитски муслиман, док су већина Ирачана муслимани шиити.

Неколико формалних испитивања седмично

Формална испитивања су, додаје Пиро, била једном или два пута недељно и трајала су по неколико сати.

„Како је време одмицало, почео сам да проводим све више времена један на један с њим јер сам могао директно и врло брзо да комуницирам с њим. Направио сам то на отприлике пет до седам сати сваког дана, један на један, неколико сати ујутро, неколико сати после подне и онда једно или два формална испитивања седмично“, наводи Пиро.

Са Садамом Хусеином је, каже, причао о свему.

„Посебно у првих неколико месеци, мој циљ је био само да га натерам да проговори. Желео сам да знам шта је ценио у животу и шта му се свиђа, шта не воли и размишљања. Тако смо разговарали о свему, од историје, уметности, спорта до политике. Разговарали бисмо о стварима за које сам знао да он неће имати никакве резерве или оклевања да прича“, указује Пиро.

На првом испитивању су причали о Садамовој књизи „Забиба и краљ“, јер је, додаје Пиро, знао да о томе Садам Хусеин неће лагати.

ЦИА и „програм принудног испитивања“

За „програм принудног испитивања“ ЦИА Пиро је, указује, сазнао касније и тврди да никада није користио „појачане технике испитивања“, да су оне против Устава САД, против политике ФБИ-ја, и против основних вредности ФБИ-ја.

Оно што му је ишло у прилог, истиче, јесте то што му је помоћник директора ФБИ-ја рекао да ће са Садамом Хусеином провести годину дана.

„Нисам морао да журим кроз процес. Обавештајна вредност информација које смо желели од Садама није се временом смањивала. Било је једнако вредно да ли смо га добили првог дана или 365. дана. Радило се о томе да га добијемо. То је другачије него када испитујете терористе, а постоји претња или завера док сат откуцава, а ваш циљ је да спречите напад. Дакле, наравно, ваш приступ ће бити другачији“, казао је Пиро.

Стратегија „закопана“ у Садамовој глави

Оно што су желели да знају било је, истиче, закопано у Садамовој глави, и било је стратешко.

„И то га је навело да то подели. Дакле, развој ефикасне дугорочне стратегије испитивања је заиста био кључ“, напомиње Пиро.

„Не можете веровати некоме с толиком брадом“

Садам Хусеин му је једном рекао да не воли Осаму бин Ладена и да не верује у идеологију Ал Каиде, јер је Бин Ладен имао за циљ да створи исламску државу широм арапског света.

„Па, Садам није имао жељу да преда власт или било шта препусти неком другом. Садам би се шалио на рачун Осаме бин Ладена, говорећи: ‘Заиста не можете веровати никоме с толиком брадом'“, испричао је Пиро.

Према његовим речима, остали ирачки притвореници потврдили су да не постоји оперативни однос са Ал Каидом.

„Ја бих то описао, у најбољем случају, као везу на дужини руку. Садам ми је рекао да је императив да се открије на шта је Ал Каида усредсређена, а онда, ако би могао да манипулише њима, то би била додатна погодност“, додаје Пиро.

Садам је, каже, желео да га сматрају једним од највећих арапских муслиманских лидера у историји, а себе је сматрао трећим „по значају ратником у историји арапских муслимана“.

„Пророк Мухамед, па Саладин на другом месту и затим он на трећем. Дакле, да би Садам био препознат као такав велики вођа и ратник, морао је да буде виђен као религиозан човек. Али био је веома секуларан. Он је промовисао арапски национализам у односу на исламистичку перспективу. Био је више фокусиран на арапски аспект Ирака у односу на исламски аспект те земље“, каже Пиро.

Оружје за масовно уништење, рођендан и Иран

Када је изабран да испитује Садама, прича Пиро, отишао је у ЦИА у Ленглију и прегледао извештаје. Било је, напомиње, веома очигледно да Садам није вољан да говори о оружју за масовно уништење и Ал Каиди, посебно у почетку. Био је веома резервисан, наводи Пиро.

„Нисам намеравао да помињем оружје за масовно уништење или Ал Каиду док нисам осетио да би Садам могао да буде искрен, отворен и вољан да разговара о тој теми. Оставили смо та питања по страни, а почетни фокус је био развијање односа који ће бити критичан како је време пролазило и када ће бити потребно покренути те тешке или осетљиве теме“, прича Пиро.

Пиро је испитивао Садама на његов 67. рођендан, а Ирачани су имали прилику да покажу не само свету већ и Садаму колику су мржњу осећали према њему.

„Ирачани су славили што нису били присиљени да славе Садамов рођендан, а тог дана је то видео на телевизији. И то је значајно емотивно утицало на њега. То га је учинило депресивним, а на крају крајева, једини људи којима је стало до његовог рођендана били су агенти ФБИ-ја“, каже Пиро.

Пирова мама је направила домаће колаче и он их је однео Садаму Хусеину и попили су чај.

То је подигло његов дух, напомиње Пиро, и то је био део процеса доследног тражења различитих начина да ојача тај однос, јер је дошло време када је рекао да не жели да одговара ни на једно питање, али је и додао да жели да разговара са Пиром.

„И дошло је до тачке када сам могао да му кажем: Слушај, ако не желиш нешто да ми кажеш, то је у реду, али немој да ме лажеш. То је непоштовање. Када је у питању оружје за масовно уништење, ја сам то помињао тек око пет месеци након испитивања“, истиче Пиро.

Садам Хусеин је, каже, рекао да Ирак није имао оружје за масовно уништење за које су сумњали да има.

Говор из јуна 2000. године

Садам је одржао говор у јуну 2000. године, у којем је рекао да Ирак има оружје за масовно уништење, и многи људи су желели да знају зашто – ако он није имао оружје за масовно уништење, зашто је одржао тај говор?

„Хтели су да га питам о говору, а ја сам тражио начин или прилику да покренем ту тему и будем у могућности да с њим искрено разговарам о томе, а да он не схвати да га испитујем о оружју за масовно уништење“, истиче Пиро.

Када је Садам Хусеин испричао Пироу за тај говор, његов највећи непријатељ нису биле Сједињене Државе или Израел.

„Његов највећи непријатељ је био Иран, и рекао ми је да стално покушава да балансира или да се такмичи са Ираном. Садамов највећи страх је био да ако Иран открије колико је Ирак слаб и рањив, ништа их неће спречити да нападну и заузму јужни Ирак. Дакле, његов циљ је био да задржи Иран на одстојању. Ако се сећате пре рата, свака обавештајна агенција широм света је дошла до истог закључка да Ирак има оружје за масовно уништење због Садамовог држања, неких његових нејасних изјава и његове претходне историје употребе хемијског и биолошког оружја против свог народа и развоја програм истраживања нуклеарног оружја“, испричао је Пиро.

И то му је, каже, ишло у прилог када је у питању био Иран.

Садам, напомиње, није могао да дозволи да Иранци схвате да је изгубио способност због америчких санкција и инспекције наоружања Ирака. Он је „обмањивао“ највећег непријатеља да верује да је и даље моћан и опасан као што је био током периода 1987-1988.

„Садам је један од најбруталнијих диктатора нашег времена и одговоран је за неке од најстрашнијих злочина у историји. Али, с друге стране, рекао ми је да немамо појма колико је тешко владати Ираком, али да ћемо то схватити тако што ћемо га уклонити. С друге стране, више ме фрустрира што је било кључних прилика на почетку рата и значајних неуспеха с наше стране, а да их нисмо направили, питам се да ли би Ирак данас изгледао другачије. За мене, један од највећих је био што су САД демонтирале ирачку војску“, навео је Пиро.

Извор: РТС, СИ-ЕН-ЕН

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *