Наука је осмислила стручан назив за „испирање мозгова“. Заправо више њих. Примјера ради, дански психијатар Џуст Мерло, у својој књизи сликовитог назива „Силовање ума“, користи термин „ментицид“.
Технике су разне. Не бих препоручио завлачење главе у веш машину. Мада, могла би се извести сасвим лијепа аналогија између уређаја за центрифугално прање рубља и црногорске политичке сцене.
Ријеч „центрифуга“ код нас је добјегла из њемачког језика (zentrifuga), али у, увијек живом, латинском језику центрифуга има значење „центар који бјежи“. Тако би се, дакле, могло описати понашање црногорске политичке елите.
Не бих препоручио ни гледање телевизије. Производи исте ефекте као и случај из претходног примјера, али функционише унеколико друкчије.
Ко год има искуство рада са веш машинама суочавао се с феноменом „изгубљених чарапа“. Тако и телевизија воли да „усисава“ разум гледалаца. Ријеч је, дакле, о перфидној манипулативној стратегији коју мајстори заната називају „entraining“.
У најкраћем, ријеч је о синхронизацији, усклађивању можданих таласа телевизијске кутије са можданим таласима гледалаца. У тој синхронизовајој трансакцији остварује се апсолутна биоемотивна блискост. Кутија и мозак постају једно, „као сродне душе“. Е, када се вибре поклопе, нађу на истој таласној дужини, тада се реорганизује мозак гледалаца. Најприје кроз процес идеализације и „обрађивања“, сленгом уличара и клошара, рекло би се „барења рибе“. Када се пак „риба“ укључи у индукцију транса или „псеудо-хипнотичких дисоцијативних стања: амнезије, деперсонализације, дереализације (gasligting-a) и фантазије“ (чин погрешне имагинације), „риба је печена“. Кутија је тада потпуно инфицирала мозак, који бива контролисан бесомучним шалтањем „канала“, што постаје једини могући психо-програм испраног мозга, коме се тако пружа бесконачна слобода избора. „Можеш, рођени, да гледаш сваки програм, јер на сваком програму у главној улози сам ја.“
Наука је осмислила стручан назив за „испирање мозгова“. Заправо више њих. Примјера ради, дански психијатар Џуст Мерло, у својој књизи сликовитог назива „Силовање ума“, користи термин „ментицид“. Он вели како је то „модерна техника испирања мозга“, којом мрачне кутије цивилзованог свијета „могу било ког човјека да савладају и натјерају да се преда“. Једино са чиме нијесам сагласан јесте да је ријеч о модерности. Немам доказа, али сигуран сам да су и пећински људи гледали телевизију. Увијек је, наиме, било слаткорјечивих трговаца и удварача људског ума.
Милорад Дурутовић
