Украјинска противваздушна одбрана има великих проблема са борбеним дроновима произведеним у Ирану које користи руска војска. Израел поседује ефикасан птотивдроновски систем, не би да квари односе са Русијом, али је веома заинтересован да испроба ефикасност свог система против иранских дронова у ратним условима. И иритира га сарадња Москве са Техераном, архинепријатељем јеврејске државе. Рат у Украјини потпуно мења геополитичку ситуацију у свету
Нова израелска влада, поново на челу са Бењамином Нетањахуом, променила је донекле однос према рату у Украјини. Претходна влада је била строго неутрална, никако није хтела да поремети односе са Руском Федерацијом која је јеврејској држави потребна пре свега због ситуације у Сирији, али и шире по блиском истоку.
До делимичне премене у схватању сопствене неутралности дошло је када је руска војска за нападе у Украјини почела да користи дронове произведене у Ирану. Јерусалим Иран сматра својим смртним, могло би се рећи и „најсмртнијим“ непријатељем, са којим је сада Москва, притерана уза зид санкцијама Запада, почела да сарађује, а пријатељ мог непријатеља је мој…
Појава убојитог ратног оруђа иранске производње на украјинском небу променила је емотиван однос многих Израелаца према рату у Украјини, али и ситуацију у практичном, војно-техничком смислу. Израелска војска је понудила Украјини да јој прода – наравно не да дарује, платиле би свакако држве чланице НАТО-а – свој систем одбране од дронова. Он је проверен компјутерском симулацијом, испробаван у сопственим, полумирнодопским условима јер би такви дронови могли да се косисте и за нападе на јеврејску земљу. Али ако се буде користио у ратним условима у Украјини израелска војска ће добити нове прецизне податке о дејствима и моћи свог „противдроновског“ система, могла би да усавршава своју технологију.
Кијев је тражио од Израела и проверено ефикасан противракетни штит за заштиту од руских ракета, али то је већ прилично стриктно одбијено: обарање иранских дронова, макар их користила руска војска, то може; директно обарање руских ракета израелским противракетним системом могло би исвувише да иритира Кремљ, да се тумачи како заузимање стране у рату. За сада.
Ефикасна ратна употреба дронова
Русија све више користи дронове Геран-2, заправо преименовани ирански Шахед-136. Није лако оборити тај дрон, иако не лети брзо, неких 185 км/х, али мала висина лета и незнатан радарски одраз чине тај једноставни и јефтини делтакрилац врло ефикасним средством, писало је „Време“ у тексту Рат градова и дронова.
На земљи се чује карактеристичан звук који може да се пореди са мотором Томос и онда преостаје врло мало времена да се нешто предузме. Украјинци се труде да гађају дронове аутоматским пушкама и пушкомитраљезима и понекад погоде, али већина пролази. Тактика примене Герана-2 је у масовности – на један објекат дејства шаље се више комада и тиме знатно повећава вероватноћа уништења циља.
У основи, дрон се шаље на циљ који је препознат као уносан. Ако се ради о линији фронта и ближој, тактичкој дубини, положај циља може да одреди извиђачки дрон и да проследи слику на земљу, за припрему дејства са Гераном-2. У борбеној премијери иранских дронова уништавали су артиљеријска оруђа високе вредности као што су самохотке 203 мм и хаубице 155 мм. У рату градова послужили су за уништавање објеката који су стотинама километара удаљени од места лансирања. У припреми за такве задатке, дрон се шаље на лет без повратка на претходно задате координате. Русима недостаје ефикасних система за дубинско извиђање и зато се проблем избора објеката дејства једнако одражава и на примену крстарећих ракета и малих дронова.
На први поглед, погоднији избор би биле ракете као што су Х-101, које се лансирају са стратегијских бомбардера и до циља долазе брзином крстарења од оријентационо 700 км/х, или квазибалистичка ракета 9М723 за систем Искандер, која може да у делу путање лети брзином 5,9 пута већом од брзине звука. Њихове бојеве главе од 400 кг десетак пута су веће од терета који носи Геран-2.
Међутим, те “велике” ракете су прескупе и не може брзо да се обнови њихова залиха. Дронови су неупоредиво јефтинији, могу једноставно и масовно да се производе и показало се да су њихове шансе да савладају одбрану сасвим солидне. Неки откажу, неки бивају оборени, али довољно дронова долази тамо где су послани.
Дронови произведени у фабрици Иранске исламске револуционарне гарде представљају велики проблем украјиском ПВО. Сада се већ зна да није добро слати ловце на дронове, јер је украјинска авијација 12. октобра прошле године остала без једног МиГ-29 у покушају да оборе Геран-2 изнад града Винице. Превише се приближио и на земљу су пали остаци обе летелице. То је буквално било „клање вола за кило меса“.
Није чудо да је Кијев заинтересован за израеалски систем против дронова, а Израел је веома заинтересован да се одбрана од иранских дронова тестира у ратни условима.
Ј.Х.
Извор: Време
