Прво мјесто на такмичењу за најбољу start-up и предузетничку идеју освојила је иновативна АИ платформа за рану детекцију карцинома дојке у Црној Гори, коју је развио студент Електротехничког факултета Александар Драшковић, док су друго и треће мјесто заузели Smart Pill Dispenser, уређај за паметно дозирање терапије, и Станарко – апликација за једноставан и сигуран најам некретнина.
То је саопштено на старт-уп вечери, коју су поводом финала конкурса за најбољу старт-уп и предузетничку идеју, организовали организовали Универзитет Црне Горе, Канцеларија за развој каријере и цјеложивотно учење УЦГ, Алумни асоцијација УЦГ и Студентски парламент УЦГ. Укупан наградни фонд износио је 10.000 еура, а награде су додијељене у износима од 5.000 еура за прво мјесто, 3.000 еура за друго и 2.000 еура за треће мјесто.
Драшковић је појаснио да је ријеч о првој платформи у Црној Гори која користи вјештачку интелигенцију (АИ) за рану детекцију рака дојке, наводећи да овај дигитални асистент помаже радиолозима у откривању болести користећи локалне медицинске податке, те има велики потенцијал да спаси животе и унаприједи превенцију у региону.
Другопласирану идеју Smart Pill Dispenser, представили су студенти Електротехничког и Грађевинског факултета Мирко Кубуровић и Дарис Кајевић, који су појаснили да се ради о паметном уређају дизајнираном да помогне старијим особама и пацијентима са хроничним болестима да правилно и на вријеме узимају терапију, чиме се смањују ризици од погрешног дозирања и пропуста.
Трећепласирану идеју, Станарко – Дом на клик, представили су студенти Економског факултета Балша Вукићевић и Стефан Костић. Ова апликација, како су истакли, поједностављује и унапређује процес краткорочног закупа станова и других некретнина у Црној Гори, повезујући закупце и власнике на брз, сигуран и транспарентан начин.
У финалу су се представили и студенти Абедин Ораховац и Балша Ницовић са идејом Перун 2.0, који су казали да се ради о иновативној платформи која адресира један од највећих проблема онлајн куповине – неповјерење између непознатих страна, а која има за циљ да побољша сигурност и транспарентност приликом онлајн трансакција.
Међу пет идеја које су представљене у финалу била је и дигитална платформа за психолошку подршку и превенцију насиља, названа Mindware, коју је представио студент Матија Јовановић. Он је истакао да алармантни подаци о насиљу и менталном здрављу у Црној Гори и региону указују на потребу за доступнијом и ефикаснијом подршком, појашњавајући да је платформа Mindware замишљена као дигитално мјесто за психолошку помоћ, савјете и превенцију насиља.
Директор Каријерног центра Универзитета Црне Горе, Ивица Тодоровић казао је да му је велико задовољство што је пет тимова захваљујући својим идејама, раду и посвећености, стигли до завршне фазе овог догађаја.
„Њихов труд је оно што нас мотивише да овај програм из године у годину чинимо снажнијим, садржајнијим и утицајнијим. У фокусу нам остаје јачање студентских иновација, развој предузетничког духа и стварање подстицајног окружења за младе људе који желе да мијењају свијет почевши од својих идеја“, поручио је Тодоровић.
Захвалио је партнерима без којих пројекат не би било могуће реализовати, а то су: Развојна банка, Скупштина Црне Горе, Привредна комора, Црногорска комерцијална банка, Студентски парламент Универзитета Црне Горе, Технополис, Фондација „Чини добро“ и Научно-технолошки парк.
Разговор са алумнистима
Током разговора са алумнистима УЦГ „Универзитет Црне Горе – Први корак ка каријери“, уредница културног прогама у Универзитетском спортско-културном центру мр Сара Арианна Серхатлић казала је да је још од основне школе знала да ће умјетност и музика бити њен животни избор.
„Вјерујем да је музика мене изабрала с обзиром да сам четврто кољено у мојој породици која се бави музиком. Иако то није била жеља моје породице, осјећала сам дужност да искористим таленат који ми је дат. Кроз основну и средњу музичку школу, наставила сам ка специјалистичким и магистарским студијама на Музичкој академији Универзитета Црне Горе“, рекла је Серхатлић.
Додала је да се данас не бави ускостручно дириговањем, иако је то њена формална професија. Ипак, остала је у сфери културе, на шта је изузетно поносна.
„Дириговање је врло специфична и ријетка струка. Код нас, али и у региону, постоји дефицит стручњака у тој области. Ипак, желим да охрабрим све који размишљају о тој професији да се не обесхрабре. Моја магистарска теза била је својеврсни експеримент, први такав на нашем универзитету. И цијели мој пут је заправо био експеримент, али вјерујем да се права школа и знање стичу тек након формалног образовања“, истакла је Серхатлић.
Она је указала на важност размјене искустава и међународне сарадње, која је, у вријеме када је она студирала, била веома мала.
„Прве прилике за размјену појавиле су се при крају мог студија. Сјећам се да је тада око 20 одсто студената отишло на размјену у Италију, што је био огроман корак. Данас је ситуација много боља и вјерујем да наши студенти имају више прилика да упознају друге системе образовања и културе, што је непроцјењиво“, додала је Серхатлић.
Посебно је истакла двије важне етапе своје каријере – стручно оспособљавање на Музичкој академији и ангажман у канцеларији Студентског парламента.
„Као неко ко није дошао из гимназије већ из средње стручне школе, морала сам брзо да научим много тога. У канцеларији Студентског парламента упознала сам сјајне људе, студенте који су ме инспирисали да радим на себи и боље се борим за положај студената умјетничких факултета. Те двије године су биле мој најтежи, али и највреднији период у развоју, јер сам научила много о администрацији, комуникацији, али и одговорности“, навела је Серхатлић.
Говорећи о улози жена у академском и професионалном свијету, Серхатлић сматра да се ситуација поправља, али да су жене и саме често те које избјегавају руководеће функције.
„Данас су женама позиције доступније него раније. Међутим, често жене саме не желе да се упусте у тешке изазове. Неопходно је да покажемо одлучност, знање и посвећеност, тек тада нас други озбиљно схватају. Није проблем само код нас, то је свјетски изазов. Али ако не преузмемо иницијативу, нико нам ништа неће поклонити“, поручила је Серхатлић.
За судију Основног суда Николу Бошковића, одлука да упише Правни факултет Универзитета Црне Горе није била резултат тренутне инспирације, већ природан ток његовог образовања и интересовања које је годинама сазријевало.
„Не могу тачно да кажем када сам одлучио да упишем Правни факултет, та одлука се једноставно обликовала сама од себе. Одувијек сам имао интересовање за друштвене науке, осјећај одговорности према заједници и жељу да заштитим људска права. Право ми је дјеловало као природан пут да искажем свој пуни потенцијал“, појаснио је Бошковић.
Иако је одлука да постане судија дошла касније, Бошковић је истакао да је та професија спој његових вриједности, знања и професионалних амбиција.
Бошковић је студије на Правном факултету описао као непроцјењиво животно искуство, не само због знања, већ и због људи које је тада упознао.
„Факултет је мјесто на којем се стиче темељ знања, али и пријатељи за цијели живот. Правни факултет се често доживљава као искључиво теоријска институција, па се студенти знају назвати бубачима. Међутим, право је жива материја која се стално мијења. Чак и искусне судије свакодневно уче. То је једноставно природа наше професије“, рекао је Бошковић.
Он је током студија обављао низ важних функција: био је члан Студентског вијећа, повјереник на Правном факултету, члан Сената Универзитета Црне Горе, као и први студентски омбудсман, а кроз ове улоге, имао је прилику да заступа права студената и учествује у доношењу важних одлука.
„Студирање није само учење, то је и прилика да се изградимо као људи и као професионалци. Студентски парламент ми је дао ‘крила’, отворио ми је врата многим контактима и искуствима које и данас користим. Сваком студенту бих препоручио да се укључи у студентски активизам, јер то је истински први корак ка озбиљној каријери“, поручио је Бошковић.
Говорећи о пракси на студијама, Бошковић истиче да је управо тај сегмент највише недостајао његовој генерацији.
„Током мојих студија практичне наставе је било врло мало. То је био велики недостатак. Данас, као судија, сматрам да постоји огроман простор за сарадњу између судова и факултета. Студенти би требало да добију прилику да раде на конкретним случајевима, да анализирају предмете уз менторство, уче да пишу пресуде и разумију прави контекст правне праксе“, сматра Бошковић.
Оцијенио је и да би студент који показује интересовање и потенцијал могао би да добије прилику да присуствује суђењима, анализира стварне случајеве и уз стручно вођење развија вјештине које ће му бити кључне у будућности.
Бошковић Универзитет Црне Горе види као темељ сопствене каријере, наводећи да је то била његова улазна капија у свијет правосуђа.
„Знања и искуства која сам стекао тамо, посебно кроз студентски активизам, припремила су ме за све професионалне изазове који су услиједили“, закључио је Бошковић.
ЦФА, руководилац Службе за инвестиционо банкарство у Хипотекарној банци мр Марко Пешић истакао да је још током студија препознао своју страст према економији, што га је, како је рекао, уз подршку породице и присуство квалитетних професора, додатно мотивисало да се усмјери ка банкарском сектору.
„Данас, након седам година рада у банкарском сектору, сигуран сам да бих опет изабрао исти пут. Искуства са студија и односи које сам тада изградио и данас су од великог значаја у мојој професији”, рекао је Пешић.
Говорећи о значају студентског периода, Пешић је казао да студенти често осјећају притисак због испита и обавеза, али да је то једно од најљепших и најважнијих животних раздобља.
„Окружени сте младим, амбициозним људима и професорима који су спремни да пренесу знање и искуство. Важно је уживати у том периоду“, сматра Пешић.
Он је, кроз лични примјер, указао на важност студентског ангажмана, присјећајући се времена када је био члан Студентског парламента и учествовао у бројним активностима.
„Тада смо покренули иницијативе које и данас функционишу, попут студентских организација које имају значајну улогу у животу факултета. Охрабрујем све студенте да се укључе у ваннаставне активности, јер су те вјештине и искуства од непроцјењиве вриједности касније у каријери“, истакао је Пешић.
Казао је да је током четврте године студија имао прилику да обавља праксу у неколико компанија, једна наводећи да је једна од тих фирми била и његов први послодавац.
„Данас радим у банци, имам 31 годину и други сам најстарији у сектору, што довољно говори о шансама које млади људи добијају одмах по завршетку студија“, казао је Пешић.
Нагласио је да је универзитетско образовање основа за даље усавршавање и специјализацију.
„Факултет није ту да вас научи техничким детаљима посла, већ да постави чврсту базу знања и развије критичко размишљање. Права знања и вјештине стичу се даље кроз праксу и искуство“, сматра Пешић.
Поручио је студентима да максимално искористе прилике које им Универзитет Црне Горе пружа кроз формално образовање, праксу, студентски активизам и међународне размјене.
„Универзитет Црне Горе, посебно Економски факултет, пружа изванредне темеље за каријеру и позивам све студенте да то препознају и искористе“, рекао је Пешић.
Догађај је обиљежио и наступ СКЦ хора, који је извођењем разноврсног репертоара допринио свечаној атмосфери.
Извор: UCG
