Препјевао и уредио: Елис Бекташ
Причест
одвели су мојих седам година
да се први пут причесте
глас из дрвене кутије ми нареди
признај шта си гријешио
а гријешио сам много и премного
опрхван страхом и тугом
што сам изневјерио мајку
заборавих све своје гријехе
осим оног најстрашнијег
псовао сам бога
изађох из дрвене кутије
носећи у наручју задатак за покору
мислио сам да ме исус задиркује
док ми је говорио опсуј бога
опсуј бога опсуј бога
онда ми његова мати благо рече
опсуј али тихо да те не чују
и ја сам опсовао тако тихо
да су свеци окренули главе
а тама се повукла ка олтару
пред црквом су ме чекали голубови
а један посве бијел ми рече
да ме унутра ниси опсовао
како би знао да сам ја
онај који јесам и који те воли
Рука у Лисабону
конобару сам рекао да вино не желим млако
нити прехладно већ охлађено како треба
на температуру душе жене која се моли
конобарова рука дигла се да салутира
па се као и лисабон зауставила на пола пута
конобар је млад и тек је одслужио војску
и још увијек зна да треба поштовати ред
Фотографија
на слици ти
прав као катарка
око тебе слика
као једро развијена
сјећање и заборав смјењују се
у улогама вјетра и валова
одлучно
ка ништавилу бродимо
Дјевојци из Синтре
не казуј простацима
оно што ћутиш
дјевојко из синтре
њима су ријечи
као болести мрске
не иди с простацима
у цркве и паркове
дјевојко из синтре
јер они љубе
зидове и ограде
не вјеруј простацима
кад ти се удварају
дјевојко из синтре
то они хуле
на богове своје
Камелеон
виндиани је фабио
из анголе донио
камелеона на дар
он је падобрански наредник
има шарену униформу
а изнутра је такође гмаз
када је опет послат у анголу
заједљиво се шалећи
рекох јој да с камелеоном није сама
да је подсјећа на мужића
који палаца језиком на војнике
док ја својим њене мушице ловим
виндиана ми рече лудице
ову сам живуљку тражила
да ме подсјећа на тебе и на бога
мој је фабио сувише добар и глуп
а који би камелеон искакао
из исправног авиона
Буљина
соволико сјећање у потрази за плијеном
укруг окреће главу
оно лови ноћу
тамо гдје га не могу слиједити
у непроходном гуштару жеља
нахрањено се враћа
да буљи у мене
као да смо правоснажно
једно на друго осуђени
али тај звук
тај лепет крила
кад туђа сјећања лете у лов
зар мислите да постоји
ишта неподношљивије
а човјечније
Пјесма над пјесмама
рекао бих
да циједим љубав из тебе
као вино из грозда
али тај је исказ
одвратно неувјерљив
јер никад нисам циједио гроздове
зато ћу рећи
да циједим твоју љубав
као бубуљицу
ону болну што се закоти
тамо гдје је кожа
задебљала
Мачор
на кафанској столици
спава мачор
четири ноге
у истом правцу опружио
мој је свијет мачор
на кафанској столици уснуо
четири му стране
у правцу моје смрти опружене
Магдалена
љубити португалске жене
и љубити магдалену из синтре
посве је различита ствар
магдалена захтијева пољупце
и горе и доле
а заузврат нуди мирисе ријечи
од којих је створен португал
воћњак море и крај
Јоб у Порту
мјесец ме ослијепио
и отпловио
вјетар ме заразио сумњом
и нестао са свитањем
облак ми спржио дланове
и расточио се на обзору
магдалена ми почупала пера
и отрчала мужу
само је вино увијек ту
да ми вида ране и да ме лијечи
Препрека на путу
опонашајући материју
иза брда се ишуњао мјесец
љут је на себе
увијек звјера унаоколо
није на вријеме угледао град
па угазио у њега
да иде прљав
гадиће се облацима
да скине обућу
израњавиће стопала по камењару
да опере стопала у ријеци
окасниће зори
зато само тихо опсова
оном ко је овдје истресао град
и оде даље
опонашајући материју
Икаро Гериеро Кардосо, Порто 1928 – Лисабон 1970
Португалски пјесник који због тихог отпора Салазаровом режиму није оставио дубљег трага на литерарној сцени, јер се ниједан издавач у Португалу није усуђивао да му објави рукописе. Повремено се јављао у књижевној периодици у Шпанији, Француској и Бразилу.
