Појаве се повремено по „беспућима интернетске збиљности“ лажне или полулажне вијести које зазвуче истинитије или бизарније од фејкњузовског просјека.
Тако се у овдашњим медијима чак и релативно често зна појавити теза како је нико други до чувени писац Артур Кларк „у једном од својих радова изнио тврдњу да планина Ртањ заправо представља остатак древне пирамиде“. Преносе ту „информацију“ многи сајтови и портали, од којих неки имају репутацију угледних и респектабилних. За дивно чудо, чак и један пристојан англосаксонски портал објавио је прије десетак година ову спекулацију, мада је из текста јасно да им је извор – овдашњи. Уз мало труда чак не би било претешко реконструисати кад је ова дезинформација први пут објављена, а ни њено „поријекло“ пошто се у датим чланцима обично наводе и имена неких „уобичајених осумњичених“. Било како било, увијек ми некако симпатичан буде тај линк између Артура Кларка и ртањског чаја. Кларк је велики дио живота провео у Шри Ланци, тамо је и умро, а једна од првих асоцијација на Шри Ланку јесте цејлонски чај, као што је можда и прва асоцијација на Ртањ – ртањски чај.
Два вијека
Артур Кларк је рођен 1917, а умро је 2008. године. Живот му је, дакле, текао током два вијека. Та два вијека дијели 2001. година. Већина људи ту годину симболички најприје веже за Стенлија Кјубрика, мада он ту годину није жив ни дочекао. Онај који је инспирисао Кјубрика за фамозни филм са годином у наслову, ту годину јесте дочекао жив. Још 1948. Кларк је написао кратку причу „The Sentinel“ (Стража), ембрион сценарија „2001: Одисеја у свемиру“ који ће двадесетак година касније начинити за Стенлија Кјубрика. У вријеме Кларковог рођења трајао је Први свјетски рат.
Родитељи ће му дати име по легендарном краљу, вођи витезова округлог стола, макар ће живот показати да би му вјероватно боље одговарало име краљевог чаробњачког учитеља, понешто мистично и феминизирано, име које ће декадама касније присвојити један босански пјевач: Мерлин. Кларк ће дипломирати математику и физику на лондонском Краљевском колеџу на којем ће касније и предавати.
Током Другог свјетског рата служи као официр краљевске авијације. Учествује, такође, у првим радарским експериментима. Члан је скупине стручњака која је изумила радар. У октобру 1945, у часопису „Бежични инжењер“ Кларк је објавио први научни рад икада о принципима сателитске комуникације. У овом раду изложена су темељна начела телекомуникационог сателитског саобраћаја. Кларк није вјеровао да се његове идеје могу у догледно вријеме остварити те тако није патентирао своја открића. Због тога је, по свој прилици, остао без огромног новца. Успут буди речено, по небризи на новац Кларк помало подсјећа на Теслу.
Књижевност
Након Другог свјетског рата етаблира се и као писац белетристике, као један од родоначелника све популарнијег СФ жанра. Уз Исака Асимова, Реја Бредберија, Роберта Хајнлајна, Херберта Френка, Роберта Шеклија и Фредерика Пола, сматра се класиком научне фантастике. У продукцији Живковићевог „Полариса“ осамдесетих година прошлог вијека у преводима на српски су листом објављена најважнија Кларкова белетристичка дјела. Фанови чистог СФ-а више цијене Кларкове романе, а љубитељи књижевности његове кратке приче. Да се разумијемо и Кларкове су приче готово искључиво жанровске, ипак оне представљају истинску књижевну вриједност без обзира на жанровски бекграунд.
Наслањајући се на Велса, Киплинга и Хакслија, Кларк пише чудесне кратке приче. За „Без јутра послије“ сам Кларк каже да је то једина хумористичка прича о крају свијета. Далеко од колијевке говори о првој беби рођеној ван колијевке човјечанства, ван планете Земље. У посљедњој реченици приче Кларков наратор вели: „То је, господо, био тренутак кад је човјек заиста освојио свемир!“. Једна од најпознатијих Кларкових прича је засигурно „Девет милијарди Божијих имена“.
Ову изванредну приповијетку, суптилну алегорију односа Исток-Запад, техника-религија, што је у исто вријеме чисти артефакт с моћном и неочекиваном поентом, у више својих књига цитира један од најбољих филозофа с краја двадесетог вијека, фамозни Француз Жан Бодријар. Прича „Заборављени непријатељ“ говори о повратку леденог доба. Сам Кларк каже да је ту идеју добио у једној сњежној лондонској ноћи кад се упитао: Шта би било да снијег никад не престане падати? Кларково неподношење зиме било је легендарно. Још од 1956. године он је живио на самом екватору.
Цејлонски мудрац
Да, посљедњих више од педесет година живота Артур Кларк је провео на Цејлону, у Шри Ланци. Тамо је и умро прије равно петнаест година. Ипак, све то вријеме је интелектуално био присутан широм свијета. Током шездесетих и седамдесетих био је редован гост бројних радио и ТВ програма. Међу најпознатијим таквим гостовањима спада оно на ЦБС-у, гдје је с Волтером Кронкајтом пратио и телевизијски покривао мисију „Аполо“, односно спуштање на Мјесец које је прорекао у својој прози двадесетак година раније. Сам је признао како није вјеровао да ће људска нога крочити на Мјесец за вријеме његовог живота. Знаменита телевизијска серија у тринаест наставака у којој Артур Кларк говори о мистеријама свијета и свијету загонетних сила приказивана је с великим успјехом у многим земљама.
Три књиге начињене према овој серији у Југославији су били својеврсни бестселери и драга литература чак и онима који се ни у лудилу не би могли прозвати књигољупцима. Многи су писали о ванземаљцима, дивовским киповима на Ускршњим острвима и цртежима у перуанској долини Наска, о Стонхенџу и чудесним круговима у житу, али нико тако као Кларк. Његов стил је изванредан спој једнако научничке ерудиције и маште СФ писца, скепсе ноторног циника и дјетиње вјере у чудеса, одушевљења и подсмијеха, заноса и ироније. Још за Кларковог живота, влада Шри Ланке је у близини Коломба основала Центар за модерне технологије „Артур Кларк“.
Добио је и неке почасне докторате, племићку титулу те гомилу награда међу којима су и: златна медаља Френклин института, награда „Чарлс А. Линдберг“, награда УНЕСКО – Калинга. Ипак, једна му је награда промакла, награда што масмедијском свијету значи више од оних које је добио: „Оскар“. Био је номинован за сценарио, управо оног Кјубриковог филма који је потенциран уз почетак овог текста. Без обзира на то, међутим, ријеч је о филму који спада у незаборавне артефакте двадесетог вијека и само је један од разлога због којих је Кларк упамћен и биће памћен још дуго.
Мухарем Баздуљ
Извор: Глас Српске
