Piše: Rade Maroević
Grupa ljudi prašnjave odeće razgrtala je drvene grede i komade polupanih cigli sa mesta na kojem je, upravo eksplodirao projektil koji su, na porodičnu kuću u Jemenu, ispalili saudijski avioni. Do kraja spasilačke akcije iz ruševina je izvađeno pet osoba, uključujući i dete koje su na rukama preneli do vozila hitne pomoći. Nedugo zatim, istovetni projektili razorili su pijacu u Taizu i ubili najmanje 30 ljudi.
Tačno 51 milijarda američkih dolara cena je koju su jemenski Huti ispostavili Saudijskoj Arabiji na ime štete od decenije bombardovanja i sankcija, uslovljavajući time kraj rata u najbednijoj i najsiromašnijoj zemlji sveta.
Vlasti u Rijadu reagovale su munjevito, navodeći da su tvrdnje o navodnoj mirovnoj ponudi, u potpunosti izmišljene, te podsetile da Saudijska Arabija ne priznaje hutsku administraciju, te da priznaje vladu u Adenu kao jedinu legitimnu vlast Jemena.
Džulija Konli: SAD ponovo naoružavaju Saudijsku Arabiju uprkos zločinima u Jemenu
Spekulacije o zakulisnim pregovorima usledile su nedugo pošto su snage Huta stigle na 80 kilometara od Adena i u potpunosti opkolile treći najveći grad u državi, Taiz, uprkos činjenici da vladu u Adenu obilato artiljerijom, avijacijom i projektilima podržava Saudijska Arabija.
„Blickrig“ i „Jemenska zora“
Posle hutskog „blickriga“ početkom septembra i kontraofanzive vladinih snaga nazvane „Jemenska zora“ niko sa sigurnošću ne može da potvrdi gde se zaista nalaze linije fronta. Broj izbeglica, posle decenije sukoba, procenjen je na 5,2 miliona. Za 22 miliona ljudi potrebna hitna humanitarna pomoć, od čega su polovina deca.
U seriji bitaka, Huti su nakratko preuzeli kontrolu nad celom obalom Crvenog mora sa jemenske strane, doprili do prvih kuća Taiza i počeli opasno da se približavaju Adenu u koji se, posle građanskog rata 2014. godine, izmestila međunarodno priznata jemenska vlada.
U tom ratu, do sada, stradalo je najmanje 377.000 ljudi, uključujući i oko 85.000 dece, koja su umrla od gladi i bolesti. Saudijska Arabija je, uz američku podršku, godinu dana besomučno bombardovala Hute što je naišlo na nepodeđene osude humanitarnih organizacija. U samo jednom napadu, 2018. godine u napadu na autobus koji je prevozio decu ubijeno je više od 40 učenika.
Samo Amerikanci su, od 2023. godine, potrošili oko milijardu dolara za bombardovanje 800 ciljeva u Jemenu. Operacija „Raf Rajder“ (Rough Rider) osmišljena je kako bi se Huti onemogućili da ometaju plovidbu Crvenim morem, što je Trampova administracija proglasila ”uslugom Evropljanima”.
Posle početnog šoka, linija fronta se donekle stabilizovala, pa su „Brigade giganata“, kako vlada u Adenu zove svoje snage, povratile kontrolu nad nizom strateški važnih tačaka uz Crveno more.
Sirijci, Hezbolah, plaćenici…
Vlasti u Adenu su, odmah po početku novog talasa neprijateljstava, optužili iransku Revolucionarnu gardu i libanski Hezbolah da su u Jemen poslali instruktore, koji su opisani kao glavni uzrok brzog uspeha Huta.
„Te optužbe su bez osnova. Jemenski narod je opremljen i sposoban da brani zemlju bez strane pomoći“, saopštio je Hezbolah. Sličan stav iznele su i vlasti u Teheranu, nakon što su dva iranska državljana ubijena u sukobima.
Ova saopštenja odgovor su na tvrdnje jemenskog ministra unutrašnjih poslova, Ibrahima Alija Hajdana koji je Hezbolah i Iran optužio da Hutima „obilato pomažu u planiranju vojnih operacija, razvoju projektila i dronova i koordinišu napade na trgovačke brodove u Crvenom moru“.
Huti, pak, optužuju Saudijsku Arbiju da su, u nedostatku sopstvenih snaga, na front u Jemenu poslali plaćenike iz Sirije, što je predsednik te države Ahmed el Šara u nekoliko navrata demantovao.
Sirija je, u međuvremenu, potpisala sporazum o vojnoj saradnji sa Saudijskom Arabijom, navodeći da „pažljivo razmatra vojnu pomoć Rijadu u sukobu sa Hutima“.
Špijunske igre
Televizija u Sani je, u nekoliko navrata u poslednjih dana, emitovala „ispovest“ navodnog izraelskog špijuna koji je planirao napad na Veliku džamiju u Meki, kako bi za ostatak sveta za incident optužio Hute.
Navodni špijun, Abdul Azan tvrdi da je sa izraelskim obaveštajcima stupio u kontakt u Jordanu, te da je planirano da projektili na Meku ili Medinu budu ispaljeni sa mora, nakon čega bi Huti na leđa navukli gnev muslimana i arapskog sveta.
Rat koji odbija da se završi
Rat u Jemenu, sa manjim ili većim pauzama traje još od 2014. godine, kada su Huti zauzeli prestonicu Sanu i naterali vladu da utekne u Saudijsku Arabiju.
Primirje se, nekako, održavalo sve do oktobra 2023. godine i upada Hamasa u Izrael, nakon čega su Huti stali na stranu Palestinaca i projektilima i dronovima zasuli izraelske luke i gradove.
Trampova akcija protiv Huta izazvala je prilično podozrenje među američkim vojnim analitičarima, koji su Belu kuću upozorili da slični, šest godina dugi pokušaji Saudijske Arabije, nisu doneli nikakve rezultate.
Najveći problem, napadi Huta napravili su u Crvenom moru, gde su suštinski dramatično poremetili pomorski saobraćaj i brodarske kompanije naterali na 6.500 kilometara duži put oko Rta dobre nade.
Izvor: RTS
