Надајмо се да терапија против бољке неће убити пацијента
Може ли глобална економија да одоли цени нафте од сто долара по барелу идуће године? Зато што троцифрена цена неће само значити повећану цену енергије – већ ће такође убацити јачање долара у турбобрзину. Комбинација скупих барела и разузданих зелених новчаница може да претвори сирову нафту у рушилачку снагу 2024. године; ону која ће одржати инфлацију на толико високом нивоу да уништи раст економија широм света.
Што више расте цена нафте, скупљи ће бити долар, што ствара злокобну петљу која јача саму себе. Што се дуже продужује овај циклус, то ће бити болнији.
Веза између нафте и долара је америчка инфлација. Како расте америчка малопродајна цена бензина и дизела, то може да појача домаће, америчке, инфлаторне притиске у другим секторима, и тако увери Федералне резерве да наставе да држе каматне стопе на високом нивоу – или чак да их повећавају – током дужег временског периода.
Светски нафтни централни банкар, саудијски министар енергетике, принц Абдулазиз бин Салман, и доларски централни банкар Џером Пауел који је на челу Федералних резерви раде, у извесном смислу, руку под руку. Резултат би могао да буде успорење раста потражње нафте 2024. године.
Јапан је можда најбољи пример овог нафтно монетарног коктела. Јен лебди око најнижег курса према долару у последњих скоро тридесет пет година, чиме су деривати нафте постали известан луксуз. Прошлог месеца, јапанска влада била је принуђена да продужи субвенције за гориво до краја године након што је малопродајна цена бензина скочила на рекордних 186,5 јена (1,24 долара) по литру, чиме је прескочена највиша вредност из 2008. године.
За сада, земље које су најтеже погођене токсичном мешавином високе цене нафте и велике снаге долара нису глобални центри који одређују раст тражње. Уместо Кине и Бразила, пре би требало размишљати о Кенији и Аргентини. Ипак, иако на маргинама, оне су важне.
Трговци нафтом сада кажу да су врло слаби знаци да је глобална тражња претрпела тежи удар. Истина, потрошња нафте је утањила у Западној Африци, али најјачи разлог јесте укидање субвенција у Нигерији. Другде, потражња стоји прилично добро.
Али уколико цене остану близу садашњег нивоа, премор ће се осетити и у светским моторима снажне тражње, посебну у Индији. Пошто рупија губи вредност у односу на долар, Њу Делхи увиђа да, у локалној валути, нафта сада кошта више него када је досегла цену од 150 долара по барелу на међународном тржишту 2008. године.
Индија је већ саопштила државама извозницима нафте да су цене превише високе, рекао је секретар за нафту Панкаџ Џаин (Pankaj Jain). „Високе цене воде уништењу тражње“, прокоментарисао је.
Други још увек недовољно препознати проблем за тржишта у развоју попут Индије и Кине: користи од њихове нафтне политике несврставања ближи се крају. Током већег дела 2022. и почетком 2023, Њу Делхи и Пекинг су имали приступ јефтинијој сировој нафти коју су куповали уз знатно снижење цене од Ирана, Венецуеле и посебно од Русије. Одбијајући да се определе у вези са ратом у Украјини, Индија и Кина су оствариле економску корист. Од тада, међутим, попуст који су давали Техеран, Каракас и Москва се знатно снизио. Најпознатији тип руске сирове нафта Урал, на пример, продавала се у једном тренутку почетком 2023. за близу 40 долара по барелу изпод цене сирове нафте брент, која је глобални ценовни репер. Сада се урал продаје по једва 10 долара нижој цени.
Пошто је постпандемијски раст глобалне потрошње изгубио почетни замајц, Међународна агенција за енергију (IEA) предвидела је да ће светска потражња за нафтом успорити у 2024. године, и да ће се повећати милион барела дневно, што је умањење раста од 2,2 милиона барела дневно 2023. године.
Очекивани повећање раста потражње нафте наредне године је без обзира на све у оквирима историјског просека за препандемијско време.
Уколико потражња порасте за милион барела дневно, као што ИАЕ сада предвиђа, саудијски принц Абдулазиз ће остати на командном положају тржишта нафтом. Повећање ће бити сасвим довољно да апсорбује додатно црпљење у земљама попут Бразила, Канаде, Гијане и САД 2024, уз земље ОПЕК плус које ишчекују да повећају своју производњу, посебно Уједињени Арапски Емирати и, можда, Ирак. Али било какво даље успорење раста тражње би довело до преплављености тржишта што би принудило Ријад да држи једнострано смањење производње дуже него што се очекује или да се суочи са нижим ценама.
На тржишту природних добара, високе цене су лек за високе цене. Саудијска Арабије и Федералне резерве дали су светској економији довољно лека да лечи ову бољку. Но, у процесу терапије, могло би се десити да убију пацијента. Нужан је опрез.
Превео: М. М. Милојевић
