Пише: Хавијер Блас
Превео: Милош М. Милојевић
Ормуски мореуз углавном је затворен за пролазак танкера због Трећег заливског рата, уз само неколико малих и средњих танкера који су неометано пловили. Америчка морнарица споро успоставља пуну контролу над регионом, али Иран и даље може да испаљује ракете кратког домета и дронове на танкере, те је престанак саобраћаја део мера предострожности САД и нафтних компанија.
Да ли ће амерички председник Доналд Трамп победити у Трећем заливском рату умногоме ће зависити од тога да ли Пентагон може ефективно да осигура пролаз нафтним пошиљкама кроз Ормуски мореуз, и да то учини врло брзо. Америчка војска нема на располагању недеље да то учини – само дане.
Морски правац је најважније светско нафтно уско грло, кроз које пролази око 20 одсто светске сирове нафте и рафинисаних нафтних производа. Четири дана од када је отпочео рат, мореуз, који чине два уска појаса довољно дубока за пловидбу највећих нафтних танкера, углавном је затворен за саобраћај. Од када је избио сукоб, свега неколико мањих и средњих танкера је прошло мореузом, углавном ноћу и уз искључене транспондере за обавештавање о локацији, такозване Еј-ај-си уређаје. Али велики нафтни танкери који су окосница превоза нафте избегавају пловидбу.
Хавијер Блас: Трамп сада има своју сопствену нафтну империју
Заустављање кретања није наступило због радио поруке врло високе фреквенције (VHF) којом су Иранци назначили да је мореуз затворен. Од када је отпочео напад на Иран, САД су затражиле од нафтних компанија, трговаца нафтом и власника танкера да делују у складу са мерама предострожности, и већина компанија се повиновала том захтеву. Наравно, свако ко ради у овој индустрији забринут је због могућих иранских напада – и неколико танкера је и било погођено, иако су се ови напади одиграли далеко од самог мореуза.
Америчка морнарица полако успоставља пуну контролу у овој области, потапајући неколико иранских ратних бродова. Још важније је да нема назнака да је Иран минирао мореуз, те да је више теретњака за расути терет и других пловила прошло неометано овом путањом. Али Иран и даље може да испаљује ракете кратког домета са обале, а уз њих и јефтине дронове, изводећи тако нападе на било који танкер.
Нафтне рафинерије и терминали на Блиском истоку
Ормуски мореуз је кључна рута за превожење нафте
Иако је светска пажња усредсређена на извоз нафте, још важнији је задатак да се омогући танкерима да допру до Персијског залива – а не да из њега изађу – зато што је складишни простор ограничен. Црпљење сирове нафте у региону се наставља и, све до сада, довољно танкера је било одсечено у Заливу те су могли да укрцају ове количине. Али једном када ови бродови буду били пуни, државе ће морати да се окрену складишним капацитетима на копну, који су такође ограничени. Пре скорије него касније, црпљење нафте ће морати да се успори. За сада, укрцавање се наставља уобичајеном брзином у Саудијској Арабији, Кувајту, Ираку, Уједињеним Арапским Емиратима, Катару и, исто тако, Ирану. Упркос наводима о нападу на острво Карг, главној иранској нафтној луци, сателитски снимци не упућују ни на каква оштећења (или праменове дима) и овде се укрцавање наставља од када је рат отпочео. Блумберг њуз известио је у среду да Ирак, који је увек деловао као најрањивији произвођач нафте, почиње да гаси поједина постројења за црпљење нафте на највећем нафтном пољу у држави Румаила пошто су складишни капацитети на измаку.
Проблем недостатка танкера за укрцавње додатно је погоршан зато што и самим нафтним рафинеријама око Персијског залива понестаје складишног простора. Пошто је регионална потражња за појединим производима нагло опала – путнички авиони не лете, те компаније не купују авионско гориво – танкови рафинерија убрзо ће бити попуњени и мораће да успоре са рафинацијом. То ће појачати проблем са производњом, зато што сваки барел који се не рафинише мора да се извезе као сирова нафта, а копнени складишни капацитет за рафинисане производње је суженији него за сирову нафту.
Хавијер Блас: Занемарите скептике, Венецуела нуди брзе нафтне згодитке
Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати располажу нафтоводима који заобилазе Ормуз. За сада, обе државе утврђују да ли њихови куци могу да укрцавају сирову нафту на испустима ових постројења, уместо унутар Персијског залива. Ријад може да преноси сирову нафту до Црвеног мора, а Абу Даби може да је укрцава у Арапском мору. Проблем је, међутим, што су оба нафтовода ограничених капацитета, стога је олакшање које нуде доста скромно. А и било би потребно неколико дана да се танкери преместе од уласка у Ормуски залив где чекају до нових места за укрцавање.
Шта ће уследити? На основу гласова који колају у овој индустрији, нафтне компаније и власници бродовља расправљају са америчком владом и другим чиниоцима како да наставе са саобраћањем танкера. Или ће САД моћи са довољно поуздања да утврде како је иранска претња опала те ће прогласити мореуз безбедним, или ће уместо тога организовати конвоје под борбеном пратњом, са танкерима који ће бити пропуштани у групама. Од особа укључених у ову индустрију начуо сам да су САД добро свесне потребе да се ово одигра брзо – за неколико дана, не недеља. Званичници групе држава ОПЕК Плус рекли су ми да су регионалне морнарице укључене у разговоре око пратње конвоја, али да још увек нису донете одговарајуће одлуке. САД су последњи пут обезбеђивале пратњу нафтним танкерима у Персијском заливу половином осамдесетих година двадесетог века у оквиру Операције Искрена воља (Operation Earnest Will) током Ирачко-иранског рата.
Осигурање заиста јесте проблем, али тешко да је и највећи проблем. Истина, осигуравачи шаљу обавештења о отказивању, али то је само уобичајена правна процедура како би се осигуравачима омогућило да поново преговарају о одредбама уговора захтевајући много више премије које одражавају новонастале материјалне околности. Уколико осигуравајућа индустрија није кадра да обезбеди довољно снажан заклон, америчка влада ће можда морати да гарантује ратну премију.
Реакција тржишта на рат у Ирану за сада је била релативно умерена, уз раст цене нафте типа Брент на осамдесет четири долара по барелу са седамдесет једног долара пре почетка напада. Али уколико Ормуски мореуз не буде био брзо отворен за одвијање саобраћаја, државе произвођачи нафте ће можда морати да умањују производњу – што ће изазвати нагли скок цене сирове нафте.
Извор: Блумберг
