За три године од рушења Ђукановићевог режима постигнут је основни циљ: даље политичко дробљење ДПС и потпуна прекомпозиција врло лоше шемљене политичке сцене. То ће се силовито наставити и на будућим изборима гдје ће се тумбање продужити.
Да су странке старог образца могле срушити Ђукановићев режим самостално, без утицаја Квинте, вјероватно би се неки процеси убрзали. Вјероватно, а не сигурно јер је заробљеност политичког размишљања партија старог образца зачуђујућа. Оне не осјећају пулс народа, не прате реакције јавности, не врше неопходне кадровске промјене на вријеме, не праве нове концепте стратегије политичког дјеловања, не реагују исправно у оптимално важном моменту када се „ломи ситуација“.
Да су на вријеме обзнанили и признали јавности и себи да је Квинта преко ГП УРА срушила режим Ђукановића а не спиновали догођено, истичући у први план себе, били би на добром путу да све даље потезе одраде исправно. О моћи Квинте свједоче догађања око формирања Владе Абазовића.
Послије хаоса које су странке направиле неодустајним процесом рушења Кривокапића, управо је Квинта „савила руке“ ДПС-у да подржи Владу Абазовића да би се даље, кроз изборе, дробио ДПС и детронизирао Ђукановић. Ако није Квинта била та сила, ко је био? Друга опција не постоји! То је било могуће зато што Ђукановића „имају у шаци“, не може им из тих шака мрднути. Они су господари његове судбине а не судство и тужилаштво ма како се оно у будућности буде мијењало. И не само Ђукановића, већ свих политичара у Црној Гори јер се сви прислушкују и свима се прати и региструје понашање на „мјестима по дубини“, тајни рачуни и улагања, „љубавни скандали“, гдје се „уочавају неправилности“ које се претварају у моћ утицаја.
Јаков Милатовић је побиједио на предсједничким изборима јер је политичар у „бијелим рукавицама“. Није било једног јединог „детаља“ за којег су се могли „ухватити“ Ђукановићеви медији да га дисквалификују. Зато можемо закључити да је послије 30. августа 2020. године све било режија, која је ишла у нашу корист.То је главно, наша корист! Зато је прича о борби против амбасада фалш прича, жвака за наивне. Исправно је водити политику за смањење утицаја амбасада. Смањења, јер је искључење тога утицаја немогућа мисија. За то је потребно вући исправне потезе у кључним моментима када ти се шанса даје и реаговати инстинктом самодржања. А потом, полако и поступно освајати нове позиције у моментима који се укажу.
Тражити од Запада, који је ушао у конфликт с Русијом, не само војни већ и економски, гдје је Русији уведено преко 14.000 санкција а отворено говоре да планирају сукоб с Кином, да се покупе из мале Црне Горе је у домену халуцинација одвојених од реалности и разбацивање реториком која сличи политичком воајерству.
И на концу, да би све било јасније: треба се суочити с бруталном истином да ДФ, Демократе и Вучић нису срушили Ђукановића 2020. године већ Квинта, баш као што недавно потписивање Кримске декларације од стране Србије, гдје се констатује да је Крим дио Украјине, није воља Вучића већ посљедица завртања руку Београду од стране Квинте. Зато треба бити реалиста, политику водити одговорно и мудро. Моментално искористити повољне ситуације који изненада искрсавају. И, дакако, имати бесконачно много стрпљења.
Извор: Војин Грубач/Фејсбук