Послије неуспјешних преговора око конституисања нове Владе, што не треба да забрињава јавност Црне Горе јер су те опскурне „игре“ у ингеренцији политичких субјеката, па „како им воља“, као приоритет се јавља фокусирање грађана на наредне предсједничке изборе.
Предсједнички избори не представљају, прије свега, судар партија већ одмјеравање снага политичких личности као индивидуа, са партијским и међународним силама које стоје иза њих.
Наравно, с именима ко ће кренути у предсједнички изборе, партије ће калкулисати до последњег момента.
Елем, због врло чудног понашања партија условних побједница у претходне двије године а урачунавајући да су се у оштрим, бруталним јавним сукобима многи лидери партија прилично политички оштетили то ће, највјероватније, најпожељнији кандидати за предсједника Црне Горе бити личности које нису „лидери партије“, али су били јако запажени у политичком животу.
Дакако, мишљења ће се ту разилазити, што је нормално и оправдано, али се чини да би одличне резултате у предстојећој предсједничкој трци могли постићи: Јаков Милатовић и Момо Копривица.
Наиме, Јаков Милатовић је одличним резултатом на локалним изборима у Подгорици, али и врло избалансираним политичким ставовима, адекватним изјавама и концептима послије побједе на тим изборима, побрао јако велике симпатије јавности.
Опет, на другој страни, Момчило Копривица у континуитету показује висок степен политичке виртуозности и храбрости, често демонстрирајући правовремене политичке интервенције и реакције, што га издваја из општег политичког естаблишмента Црне Горе.
Какве су шансе Миодрага Лекића, послије неуспјеха преговора око састава нове Владе, тешко је процијенити јер му је тим неуспјехом ауторитет прилично ослабљен.
Од изванпартијских личности, одличан кандидат за предсједника Црне Горе би могао бити ректор Универзитета Црне Горе, проф. др Владимир Божовић.
Међутим, политичка и планетарна сцена су толико турбулентне да је логично питање, има ли смисла учествовати у скорашњим предсједничким изборима, ако му партије предложе такву могућност, или је боље сачекати следећи изборни циклус када ће геополитичка и домаћа ситуација бити много јаснија и повољнија.
Иначе, мјесто предсједника Црне Горе га у будућности свакако чека, тако да је све у домену личне процјене.
У сваком случају, отпочињемо причу о политичкој индивидуалности и кандидатима који би били најпожељнији да се нађу на мјесту предсједника државе Црне Горе, првог предсједника послије деценија тоталитаризма којег је спроводио садашњи предсједник државе који је у неминовним, сигурном одласку са политичке сцене.
Пише: Војин Грубач
Извор: Фејсбук
